Imajuæi u vidu nove optužbe Tužilaštva Haškog tribunala da Beograd nedovoljno saradjuje sa Sudom za ratne zloèine poèinjene na podruèju bivše Jugoslavije, kao i èinjenicu da se približava vrijeme za odluku amerièkog kongresa o sertifikaciji bilateralne pomoæi Srbiji, predstavnici medjunarodnih nevladinih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava upozoravaju da, i pored pohvalnih rezultata na raèun stabilizacije prilika u zemlji nakon ubistva premijera Srbije Zorana Djindjiæa, Beograd mora uèiniti više kada su u pitanju hapšenje optuženih za ratne zloèine i pristup haških istražitelja vojnim i policijskim arhivama.
Nina Beng Jensen, izvršni direktor organizacije Koalcija za medjunarodnu pravdu kazala je na brifingu
“Demokratija, ljudska prava i pravosudje u Srbiji“ da bi vlasti u Beogradu, nakon javnih obeæanja visokih državnih funkcionera da æe uhapsiti i predati haške optuženike, trebalo da i na djelu potvrde izraženu politièku volju. “Beogradu je neophodna medjunarodna pomoæ da bi se uspješno obraèunao sa elementima organizovanog kriminala, koji su - kako smo vidjeli u sluèaju ubistva premijera Djindjiæa - povezani i sa optuženim ratnim zloèincima“, kazala je Jensenova istièuæi medjutim - kao loš signal iz Beograda - to što se i dalje “u vrhu vlasti nalaze ljudi koji su bili na odgovornim funkcijama i u vrijeme Miloševiæeve vladavine“. Posebno je, u tom kontekstu, pomenula naèelnika vojne obavještajne službe Momira Stojanoviæa koji je, navodno, u vrijeme rata na Kosovu naredio ubijanje stotina kosovskih Albanaca.
I Elizabet Andersen, izvršni direktor za Evropu i Centralnu Aziju organizacije Hjuman Rajts Voè smatra da bi slab nivo saradnje Beograda sa Haškim tribunalom mogao loše da utièe na odluku amerièkog kongresa, te stoga oèekuje da bi Beograd u susret odluci o serifikaciji bilateralne pomoæi, mogao pojaèati aktivnost na hapšenju osumnjièenih koji se navodno nalaze u Srbiji. Andersen je rekla da bi vlasti u Beogradu u najhitnijem roku morale da uhapse Ratka Mladiæa, da okonèaju istragu zapoèetu masovnim eshumacijama u Batajnici, i da omoguæe istražiocima Tribunala potpun pristup vojnim i policijskim arhivima. Bitno je, po njenim rijeèima, reformisati i lokalno zakonodavstvo, obezbjediti kvalitetan program zaštite svjedoka i pokazati da su srpske institucije spremne da se optuženima za ratne zloèine sudi u Srbiji.
Džejms Fisfis, direktor programa za Srbiju pri Medjunarodnom republikanskom institutu saopštio je neke od rezultata israživanja javnog mnjenja koje je njegova organizacija sprovela u Srbiji tokom prošlog mjeseca. Fisfis je rekao da je došlo do krupnih promjena u javnom mišljenju nakon ubistva Zorana Djindjiæa, da je povjerenje gradjana Srbije u aktivnosti vlade znatno poraslo, i da se èak 75% stanovništva pozitivno odredilo prema uvodjenju vanrednog stanja i policijskim akcijama nakon ubistva Zorana Djindjica. Veæina gradjana Srbije, smatrajuæi da je to jedan od uslova integracije zemlje u medjunarodnu zajednicu, podržava potpunu saradnju sa Haškim tribunalom, 64% stanovnišva smatra da bi optuženima za ratne zloèine trebalo da se sudi u Srbiji i da bi 60 odsto optuženih srpski sudovi proglasili krivim. Medjutim, veæina stanovnika Srbije protivi se izruèenju Ratka Mladiæa i Radovana Karadžiæa Haškom tribunalu.
Uèesnici panela su svoje stavove elaborirali u odgovorima na pitanja prisutnih.
Ambasador Srbije i Crne Gore u Vašingtonu Ivan Vujaèiæ, rekao je na brifingu da je u posljednje dvije godine Beograd jasno stavio do znanja opredjeljenje za saradnju sa Haškim tribunalom, te da je zabilježen veliki napredak u prihvatanju medjunarodnih standarda koji regulišu ljudska i manjinska prava, kao i u procesu reforme pravosudnih institucija. Na pitanje da li bi optužbe koje su se èule od predstavnika Koalicije za medjunarodne pravdu i Hjuman Rajts Voèa, mogle uticati na odluku amerièkog kongresa o sertifikaciji pomoæi Beogradu ambasador Vujaèiæ je za Glas Amerike rekao da je u svom izlaganju na brifingu i u odgovorima na primjedbe i pitanja prisutnih pokušao da pokaže da je saradnja sa Haškim tribunalom zavidna i da je mnogo uradjeno u oblasti ljudskih prava.
“Postoji jasna odluènost naših vlasti da saradjujemo sa tribunalom, koja je dokumentovana i izjavama najviših državnih funkcionera - predsjednika državne zajednice Maroviæa i premijera Srbije Živkoviæa. Takodje i naredba ministra odbrane Tadiæa pokazuje stepen želje za saradnju oružanih snaga. Postigli smo i veliki napredak u oblasti ljudskih prava, a jedan veliki obrèun sa organizovanim bio je, na žalost, plaæen cijenom života premijera Ðinðiæa. Mnoge su stvari uraðene, mnoge æe stvari biti uraðene. Mi ne bježimo od naših obaveza, mi æemo ih izvršiti, ali nam je u tome potrebna pomoæ“, rekao je ambasador Vujaèiæ.
On je, istovremeno, odbacio navode Tužilaštva tribunala da vlasti u Beogradu ne saradjuju sa Haškim tribunalom, navodeæi kako je Tribunal, a ne Tužilaštvo mjerodavno da ocjenjuje stepen saradnje vlade u Beogradu sa Hagom. “Tribunal ima svoje statute i procedure, a gospodja Del Ponte može da ima svoje mišljenje. Ne bi trebalo mjeriti stepen saradnje sa Tribunalom, na osnovu toga što kaže gdja Del Ponte, veæ na osnovu toga šta kaže Sud i da li se mi rukovodimo odlukama tog suda, kada su u pitanju dokumenti“, kaže Vujaèiæ.
Govoreæi o primjedbama da se u Srbiji nalaze neki od najtraženijih optuženika i da vlasti nisu uèinile ništa da oni budu uhapšeni, ambasador Vujaèiæ je kazao da “lièno ne vjeruje u to da neko ko se nalazi na potjernici Haškog tribunala može lako da se nadje, pa makar i bio u telefonskomn imeniku.“ “Taèno je da se ime može naæi u imeniku, ali se ta osoba ne može naæi kod kuæe; taèno je da se imena mogu naæi na spisku za penzije, ali nije vjerovatno da te osobe penzije primaju. Prema tome, mislim da je površan pristup onih koji kažu da je jednostavno uhvatiti neke ljude koji se nalaze na tom spisku, jer mnogi od optuženih æe uèiniti sve da se sakriju. Ambasador Srbije i Crne Gore u SAD Ivan Vujaèiæ zakljuèio je da nema sumnje da je prioritet Srbije da uhapsi Milorada Lukoviæa Legiju, i da èinjenica da to još uvijek nije uradjeno elokventno govori o tome koliko je hvatanje odredjenih liènosti za kojima se traga kompleksan i težak zadatak.