Linkovi

Nove amerièke svemirske sonde kreæu ka Marsu - 2003-06-05


NASA priželjkuje uspešno sletanje, poput onog izvršenog 1997. godine. Pošto sletanje, koje je bilo planirano za 1999., nije uspelo, svemirska agencija je odluèila da udvostruèi svoje napore. Ovom prilikom na put šalje dva robota-istraživaèa, koji na odredište treba da stignu u januaru.

Misija izvršena 1997. ostaje upamæena po primeni nove tehnologije sletanja. Nakon što je kapsula Tragaè (Pathfinder), uspešno ušla u marsovsku atmosferu, izbacila je padobran i meko se spustila obavijena vazdušnim jastukom. Kada se vazdužni jastuk ispraznio, orbiter se otvorio poput cveta, a iz njega je izašao robot-èetvorotoèkaš, koji se niz jednu malu rampu spustio na tle – spreman za dejstvo. Naredna misija, obavljena 1999. godine, podrazumevala je da se lender prizmelji klasiènom metodom – upotrebom raketa za koèenje, Za neuspeh te misije niko krivicu ne svaljuje na tehnologiju. Istraga je pokazala da su uzrok neuspeha bili propusti menadžmenta i preoptereæeni inženjeri i nauènici.

Uprkos tome, NASA se odluèila da ovoga puta, za sletanje, primeni tehnologiju iskorišæenu 1997. Nove misije æe, meðutim, sadržavati 2 mnogo veæa robotizovana vozila, uz primenu mnogo naprednije tehnologije, što æe vozilima pružiti veæe moguænosti. U pitanju su identièni roboti, koji æe moæi da prelaze oko 100 metara dnevno, što je rastojanje za koje je prethodnoj generaciji robota trebalo 3 meseca. Novi roboti æe imati 5 instrumenata, meðu kojima æe biti panoramska, kao i infracrvena kamera. Nauènik Džim Garvin ukazuje da æe postojati i treæa, mikroskopska kamera, koja æe omoguæiti detaljan pogled na marsovskih stena.

“Ova misija je cela u znaku novih vidika i perspektiva. Moguænost da vidite najsitnije detalje od kojih se stene sastoje predstavlja otkriæe samo po sebi, bez obzira šta mi taèno videli.”

Drugi instrumenti na vozilu æe strugati površinu stena, kako bi se videlo šta se nalazi ispod i kako bi mogao da se ustanovi njihov geološki sastav. Novi roboti æe biti i pametniji, u odnosu na prethodnike, pošto æe imati veæe raèunarske sposobnosti. Astronom Stiven Skvajerz (Stephen Squyres) sa univeziteta Kornel, u saveznoj državi Njujork, ukazuje da je moguæe robotima uputiti komandu da odu na odreðeno mesto i da do njega sami doðu, bez slanja dodatnih koamndi sa Zemlje.

“Na prednjoj strani postoje kamere koje mogu da vide prepreke. Kada vozilo stigne do prepreke, raèunar je sposoban da je uoèi i prepozna, kako bi SAM mogao da je zaobiðe.”

Cilj ovog poduhvata vrednog 800 miliona dolara je da, na osnovu geoloških podataka, pronaðe tragove o nekadašnjem postojanju vode na Marsu. Kako napominje Džim Garvin, postojanje vode bi ukazalo na moguænost da je na crvenoj planeti nekada postojao mikroskopski život. NASA se odluèila da pošalje dva robota na suprotne strane Marsa, a ideja iza takvog poduhvata je da se smanji moguænost neuspeha misije, u sluèaju da jedna od letilica bude izgubljena.

XS
SM
MD
LG