U mestu Bikon u saveznoj državi Njujork, 100 kilometara severno od grada Njujorka, živi 16 hiljada ljudi. Nema hotela, pa èak ni motela. Medjutim, jedna institucija njujorških razmera sada je smeštena u tom mestu. Dia Bikon je umetnièka galerija od 30 hiljada kvadratnih metara koja ima stalnu kolekciju dela nekih od najvažnijih umetnika 20. veka, medju kojima su evropski i amerièki pop-umetnici, ukljuèujuæi Endija Vorhola i Voltera de Mariu.
Gradonaèelnica Bikona, Kler Lu Guld, kaže da je ovaj ogromni objekat, svojevremeno inaèe fabrika za proizvodnju kutija, privukao brojne posetioce i nove stanovnike u ovaj grad, jer uvek postoji tendencija da ljudi prate umetnost. Savremena dela u ovom muzeju svakako podseæaju na umetnièki senzibilitet grada Njujorka. Tu je džinovski izložbeni prostor sa 72 dela, u živim bojama, iz takozvane ”serije senki“ Endija Vorhola, kao i još jedna ogromna sala sa velikim skulpturama Džona Èemberlena, napravljenim od olupina starih atuomobila. Direktor muzeja Dia Bikon, Majl Gouven kaže da je lokacija muzeja važna i da bi on mogao da oznaèi poèetak kraja monopola koji veliki amerièki gradovi drže u umetnosti i kulturi. ”Napustiti veliki grad da bi se videla velika umetnièka dela i spomenici bilo koje vrste, je više evropski fenomen, jer je videti neku poznatu crkvu, umetnièko delo ili kapelu van grada sasvim uobièajeno. U ovoj zemlji to nije sluèaj. Medjutim, to se menja. Naši urbani centri su prenatrpani. Umetnici više ne mogu da žive u centrima poput Njujorka. I kako se trend menja, mislim da æemo biti svedoci novih, manjih centara.“
Dia muzej nije jedina stvar koja je izazvala interes medija o Bikonu. Zapoèela je i izgradnja višemilionskog instituta, posveæenog istraživanju i oèuvanju prirodne sredine okolnog podruèja. Predstavnik Centra za istraživanje reke Hadsonu, Džon Kronin, kaže da je Bikon bio njihov prvi izbor zbog istorijske povezanosti sa tom rekom. Èovek bi mogao da oèekuje da gradjani malog mesta reaguju negativno na takve velike promene, tako brzo.
Medjutim, gradonaèelnica Guld kaže da su gradjani Bikona, uglavnom prigrlili nove institucije.
”Uvek æe biti onih koji to ne podržavaju, to je sigurno. Medjutim, u velikoj meri, gradjani su prijemèivi na ovu promenu, jer im se dopada ideja da se ponovo koriste stare zgrade. Mi u ovom mestu imamo sve moguæe vrste raznolikosti, ne samo etnièke i rasne veæ i u pogledu životne dobi i prihoda. 44 razlièite zemlje su zastupljene u našem gradu. Ljudi su naviknuti na raznolikost.“
Bikon nije jedino mesto u dolini reke Hadson koje se obnavlja. Dia Bikon muzej i Centar za istraživanja reke Hadson su samo deo nastojanja njujorškog guvernera Džordža Patakija da da podstrek rekreativnim i poslovnim aktivnostima duž èitavog toka reke Hadson.