U mestu Bikon u saveznoj državi Njujork, 100 kilometara severno od grada Njujorka, živi 16 hiljada ljudi. Nema hotela, niti èak motela. Lokalni stanovnici ovo mesto smatraju selom. Medjutim, institucija vredna njujorških proporcija sada ovo selo naziva svojim domom. Dia Bikon je umetnièka galerija od 30 hiljada kvadratnih metara koja ima stalnu kolekciju nekih od najvažnijih umetnika 20 veka. Evropski i amerièki pop-umetnici, ukljuèujuæi Endija Vorhola i Valtera de Mariu. Gradonaèelnica Bikona, Kler Lu Guld, kaže da je ovaj ogromni objekat, svojevremeno inaèe fabrika za štampanje kutija, privukao brojne posetioce i nove stanovnike u ovaj grad, jer uvek postoji tendencija da ljudi prate umetnost. Savremena dela u ovom muzeju svakako podseæaju na umetnièki senzibilitet grada Njujorka. Gigantski izložbeni prostor sa 72 dela u živim bojama iz takozvane serije Senki Endija Vorhola. Tu je još jedna ogromna soba sa velikim skulpturama Džona Èemberlena, napravljena od olupina starih atuomobila. Direktor muzeja Dia Bikon Majl Govan kaže da je lokacija muzeja važna i da bi on mogao da oznaèi poèetak kraja monopola koji veliki gradovi drže na umetnost i kulturu u Sjedinjenim Državama.
”Napustiti veliki grad da bi se videla velika umetnièka dela i spomenici bilo koje vrste, je više evropski fenomen, jer je videti važnu opatiju (crkvu), umetnièko delo ili kapelu van grada sasvim uobièajeno iskustvo. U ovoj zemlji to nije sluèaj. Medjutim, to se menja. Naši urbani centri su prenatrpani. Umetnici više ne mogu da žive u centrima poput Njujorka. I kako se taj pokret menja, mislim da æemo biti svedoci novih, manjih centara“.
Dia muzej nije jedina stvar koja generiše medijsko brujanje o Bikonu u Njujorku. Multimilionski institut koji je posveæen istraživanju reènog života poèinje tamo da se gradi na 26 hektara terena kraj vode, gde se trenutno nalazi još jedna napuštena fabrika. Centar za istraživanje reka i rukavaca na Hadsonu Džon Kronin kaže da je Bikon bio njihov prvi izbor zbog istorijski bliskih veza sa rekom Hadson. Èovek bi mogao da oèekuje da gradjani malog mesta reaguju negativno na takve velike promene, tako brzo. Medjutim, gradonaèelnica Guld kaže da su gradjani Bikona, uglavnom prigrlili nove institucije.
”Uvek æe biti onih koji to ne podržavaju, to je garantovano. Medjutim, u velikoj meri, gradjani su prijemèivi na ovu promenu, jer im se dopada ideja da se ponovo koriste stare szgrade. Mi u ovom mestu imamo sve moguæe vrste raznolikosti, ne samo etnièke i rasne veæ i po životnoj dobi i prihodima. 44 razlièite zemlje su reprezentovane u našem gradu. Ljudi su naviknuti na raznolikost“.
Bikon nije jedino mesto u dolini Hadsona koje je suoèeno sa revitalizacijom. Dia Bikon muzej i Centar za istraživanja reka i rukavaca su deo nastojanja njujorškog guvernera Dšordša Patakija da oživi rekreaciju i trgovinu èitavim tokom reke Hadson.