Pismo EU predstavlja komplikovano pravno uputstvo o tome šta Brisel preporuèuje kao odgovor Americi. Ali, sve vlade u regionu shvatile su ga kao jasan politièki zahtev Brisela da se Americi do kraja ne udovolji, odnosno da se saèuva legitimet nedavno osnovanog Suda sa sedištem u Hagu. Na novinarsko pitanje, diplomata iz Albanije akreditovan u Briselu rekao je da na njegovu vladu nije bilo pritisaka od strane Amerike, i da æe Tirana bez problema realizaovati ratifikaciju bilateralnog sporazuma. Druga zemlja koja je, uprkos teškim dilemama, potpisala sporni ugovor jeste Bosna i Hercegovina, koja ga - meðutim - nije ratifikovala.
Ali, što zvanièno, što nezvanièno, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, i Srbija i Crna Gora i Makedonija, tvrde da su se zatekle u žiži evropsko-amerièke svaðe s kojom nemaju nikakve veze.
Srbija i Crna Gora obavila je tek uvodne razgovore o ovoj temi, a razlog zakašnjenja u odnosu na druge zemlje regiona mogao bi da bude biti taj da se Beogradu ostavlja vreme za transfer optužnih u haški Tribunal. Diplomata Državne zajednice dao je do znanja da vlada analizira problem i da još uvek ne zna šta æe da odgovori kad na nju doðe red. U sledeæoj godini Državna zajednica mogla bi da napravi prodor i prema NATO-u i prema EU, i ne želi da bira. Isto važi za Hrvatsku, koja je zatražila, ali ne i dobila, amerièko izuzeæe od odluke. Zvanièni Zagreb se nada da još ima mesta za kompromis, iako nikome nije jasno u èemu bi se on sastojao. Makedonija takoðe nije donela odluku. Stièe se utisak da zemlje regiona -- suoèene sa dva suprostavljena zahteva -- naprosto èekaju. Èekaju rezultate junskog samita EU-SAD u Vašingtonu na kojem æe biti reèi i o ovoj temi, ali takoðe èekaju da vide kako æe se postaviti druge zemlje. Kako saznajemo, razmena mišljenja o ovoj temi izmeðu država nastalih iz bivše Jugoslavije postoji, ali na neformalnom nivou.