29. maja 1865. amerièki predsednik Endru Džonson je izdao prvu proklamaciju o amnestiji posle amerièkog civilnog rata, koja je obuhvatala predsednièko pomilovanje veæine južnjaka koji su se borili protiv Unije. Nije svako ispunjavao uslove za pomilovanje. Amnestija se nije odnosila na visoke južnjaèke oficire, neke zvaniènike u civilnoj vladi i sve južnjake koji su posedovali nekretnine a èija je vrednost prelazila 20 hiljada dolara. Ovim potezom predsednik Džonson je želeo da se što pre prevazidje podeljenost u narodu, što je bio i cilj obnove zemlje koji je postavio njegov prethodnik, predsednik Abraham Linkoln. Džonsonov pomirljiv stav prema pobeðenim južnjacima na kraju je doveo do neuspešnog pokušaja takozvanih radikalnih republikanaca u Kongresu da ga uklone sa položaja putem opoziva. Radikalni republikanci su želeli da oštro kazne južnjake zbog otpora koji su pružili Uniji.