Amnesti internešnel izmedju ostalog ocenjuje da godinu, koju je obeležio globalni rat protiv terorizma, karakteriše paradoks po kome je pojaèan oseæaj nesigurnosti, podstakao vlade širom sveta da ignorišu i time oslabe kolektivni sistem bezbednosti koji olièava meðunarodno pravo.
Ratovi u Avganistanu i Iraku voðeni su u ime sigurnijeg sveta, pa ipak, navodi se u izveštaju, dogaðaji iz 2002. godine uèinili su svet opasnijim - ugrožavana su ljudska prava, javnost je onemoguæavana da kontroliše vlade, a ocenjuje se da su produbljene i podele meðu ljudima razlièitih vera i nacija.
Izveštaj je naroèito kritièan prema amerièkom tretmanu uhapšenih tokom “rata protiv terorizma“, posebno 600 zarobljenika iz Avganistana, koji se nalaze u bazi Gvanatanamo na Kubi. Protiv njih nije podignuta optužnica, nije im planirano suðenje, i nemaju status ratnih zarobljenika. Organizacija sa sedištem u Londonu, kritikuje i naèin na koji su mnoge vlade širom sveta to protumaèile kao poruku da se standardi ljudskih prava mogu odbaciti u vanrednim situacijama. Zbog lošeg tretmana inostranih pritvorenika, u izveštaju se kritikuje i Velika Britanija, a navodi se kako i neke evropske zemlje, poput Francuske i Belgije gde su zabeleženi rasistièki napadi na Arape i Jevreje, nisu zadovoljile proklamovane standarde ljudskih prava.
Posebna pažnja u izveštaju posveæena je Rusiji i sukobu u Èeèeniji. Amnesti Internešenel Istièe kako su obe strane èinile zloupotrebe i podvlaèi da se skoro ništa u tom smislu nije promenilo od kad je sukob poèeo 1999. godine. Što se tièe Srbije i Crne Gore - tj. SR Jugoslavije, s obzirom na to da se izveštaj odnosi na 2002. godinu - Amnesti napominje da vlasti uglavnom nisu htele da se bave zloèinima poèinjenim u ratu u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu. U tom smislu, pominje se nedostatak volje za hapšenje optuženih pred Haškim tribunalom i onemoguæavanje pristupa dokumentaciji haškim istražiocima. Pominje se kažnjavanje Nebojše Ranisavljeviæa sa 15-godina zatvora zbog zloèina u Štrpcima, zatim presuda vojniku Ivanu Nikoliæu koji je osudjen sa 8 godina zatvora zbog ubistva 2 albanska civila tokom rata na Kosovu, te osuda dvojice oficira i dvojice rezervnih pripadnika jugoslovenske vojske zbog ubistva dvoje albanskih civila, koju je u oktobru izrekao sud u Nišu. Pritvorenici se neretko loše tretiraju, a ponekad i muèe, dok je navodno u jednom sluèaju jedna osoba umrla u pritvoru.
Na Kosovu su nastavljeni etnièki motivisani napadi i ozbiljna diskriminacija prema manjinama, a snage KFOR-a nisu poštovale meðunarodne standarde prilikom hapšenja i pritvaranja. Objavljeno je i kako je trafiking žena i devojaka na Kosovo, zarad prostitucije nastavljen i prošle godine - uprkos oštrijim zakonskim propisima. U izvještaju AI se navodi i da su dvije republike èlanice - Srbija u februaru, a Crna Gora u junu - ukinule smrtnu kaznu.
Posebna pažnja posveæena je amerièkom nepriznavanju medjunarodnog kriviènog suda. Amnesti Internešnal osudila je SAD zbog toga što su,u nastojanju da sklope sporazume o neizruèivanju tom Sudu amerièkih državljana optuženih za ratni zloèin, zloèin protiv èovjeènosti ili genocid, ucjenjivale druge zemlje ukidanjem vojne pomoæi.
U godišnjem izveštaju organizacije Amnesti internešenel o stanju ljudskih prava takodje se kaže da je borba protiv terorizma, tokom 2002. godine, dovela do toga da su vlade u ime nacionalne bezbednosti poèele da potkopavaju ljudska prava. Pored toga, kako kaže direktor amerièkog ogranka Amnesti internešenel Bil Šulc, organizacija optužuje Sjedinjene Države da troše milijarde dolara za poboljšanje ljudskih prava u Iraku, a da istovremeno nedovoljno pažnje posveæuju tom problemu drugde u svetu:
”Nije prihvatljivo osvajati slobodu za jedne, na raèun drugih.“
Amnesti internešenel takodje optužuje Sjedinjene Države za kršenja ljudskih prava 600 ljudi, koji su - pod sumnjom da su teroristi - zatvoreni u vojnoj bazi u zalivu Gvantanamo, na Kubi. Predstavnik Bele kuæe Ari Flajšer rekao je da je ta optužba bez osnova:
”Sa zatvorenicima u zalivu Gvantanamo postupa se humano, pruza im se medicinska nega, dobijaju hranu... Sa njima se mnogo bolje postupa nego što se postupalo tamo gde su pre živeli.“
U izveštaju Amnesti internešenel istièu se kršenja ljudskih prava u Kolumbiji, Burundiju, Demokratskoj republici Kongo, Nepalu, Rusiji i drugim zemljama centralne Azije.