25. maja 1961. godine amerièki predsednik Džon Kenedi zatražio je od Kongresa da odluèi da do 1970. godine amerièki astronaut stigne do Meseca. Po reèima predsednika Kenedija, cilj tog poduhvata je bio da se osnaže amerièka odbrambena nastojanja, podstakne privreda i promoviše imidž Sjedinjenih Država širom sveta. “Verujem da je naša nacija predana cilju da se pre isteka ove decenije, èovek spusti na Mesec i bezbednovrati na Zemlju. Nijedan drugi projekat u predstojeæem periodu neæe biti impresivniji za èoveèanstvo niti važniji za dugoroèno istraživanje svemira, i nijedan neæe biti složeniji niti stajati toliko. No, to æe suštinski oznaèiti, spuštanje ne samo jednog èoveka na Mesec, nego èitave nacije.”
Izazov predsednika Kenedija bio je ispunjen osam godina kasnije, 20. jula 1969. godine, kada je svemirski brod Apolo 11 sa astronautima Nilom Armstrongom i Edvinom Oldrinom sleteo na površinu Meseca. Tokom skoro 24-èasovnog boravka, astronauti su poboli amerièki zastavu, sakupili uzorke kamenja i tla i snimili veliki broj fotografija Meseca. Pre povratka u Apolo 11, Armstrong i Oldrin su postavili opremu koja je ostala na Mesecu i slala na Zemlju podatke o seizmièkoj aktivnosti i drugim uslovima, i kretanju Meseca i Zemlje i njihovoj tèanoj medjusobnoj udaljenosti.