Lideri balkanskih zamalja obeæali su da æe saradjivati sa NATO-om u jaèanju pograniènih kontrola, naroèito duž granica Srbije i Crne Gore, ali i drugih zemalja, u okviru borbe protiv kriminala. Sporazum je postignut tokom dvodnevne regionalne konferencije o bezbednosti granica, održane u Makedoniji. Iz Budimpešte izveštava dopisnik Glasa Amerike, Stefan Bos. Funkcioneri iz sedam balkanskih zemalja razradili su juèe plan za suzbijanje trgovine ljudima, drogama i oružjem, koja se pojavila devedesetih godina, posle raspada komunizma i Jugoslavije. Lideri Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Srbije i Crne Gore i Rumunije, obeæali su da æe pojaèati kontrolu granica, za koju NATO smatra da je nedovoljno oštra. Generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson rekao je uèesnicima konferencije, održane u Ohridu, u Makedoniji, da pripadnici organizovanih kriminalnih grupa ”isuviše lako prelaze preko njihovih granica.“ Robertson je izneo gledište da nedovoljna bezbednost granica stvara idealne uslove za šverc droge, oružja i ljudi, kao i za terorizam i politièko nasilje. Ubistvo srpskog premijera Zorana Djindjiæa, sredinom marta, u Beogradu, za koje policija okrivljuje organizovani kriminal, podvuklo je napetosti stvorene ratovima na Balkanu. Takodje postoji zabrinutost da grupe, povezane sa teroristièkom organizacijom al-Kaida, imaju pristup naoružanju i logorima za obuku, na primer u Bosni i Hercegovini. I organizacije za zaštitu ljudskih prava izražavaju zabrinutost zbog slabe pograniène kontrole i korupcije, koje su dovele do pojaèane trgovine ženama iz Istoène Evrope.
U nedavnom izveštaju organizacije Human Rights Watch kaže se da se u zemljama kao što je Bosna i Hercegovina, hiljade žena, pretežno iz Moldavije, Rumunije i Ukrajine, prodaju kao ”pokretna imovina.“ Evropska komisija je ove nedelje saopštila da suzbijanje kriminalnih organizacija mora da postane jedan od prioriteta u zemljama bivše Jugoslavije, ako žele da se prikljuèe Evropskoj uniji, u kojoj su unutrašnje granice uglavnom nestale.
Iako se ova konferencija smatra samo prvim korakom ka unapredjenju bezbednosti na Balkanu, makedonski premijer Branko Crvenkovski izrazio je uverenje da æe ona pomoæi u borbi protiv raznih oblika šverca, za koji je rekao da predstavlja ”rak ranu“ balkanskih zemalja.
Medjutim, na konferenciju je bacila senku vest da premijeru Kosova Bajramu Redžepiju, nije dozvoljeno da joj prisustvuje. Okolne zemlje èesto osudjuju Kosovo da je izvor prekograniènnog kriminala. Zabranu je izdao administaror Ujedinjenih nacija za Kosovo, Mihael Štajner, pošto je albanska veæina u parlamentu Kosova protivno pravilima usvojila rezoluciju kojom se glorifikuje jedna od gerilskih organizacija koje su se borile za nezavisnost i politièki pokret prositekao iz nje.