Amerièki obaveštajni funkcioneri preispituju ono što im je bilo poznato o iraèkom oružju masovnog uništenja pre svrgavanja Sadama Huseina. Amerièka vlada je zasnovala svoju odluku da stupi u rat na odbijanju iraèke vlade da se odrekne, kao se verovalo, hemijskog i biološkog oružja. Medjutim, saradnik Glasa Amerike Nik Simeoni navodi reèi jednog amerièkog funkcionera da je preispitivanje obaveštajnih podataka preduzeto u jeku sve èešæih pitanja u samoj amerièkoj vladi o tome kakvo je oružje Irak stvarno posedovao.Obaveštajno preispitivanje je poèelo pre nekoliko nedelja -- pred kraj rata u Iraku -- da bi se utvrdilo, kako reèe jedan amerièki funkcioner, koje su informacije taène, a koje nisu. Pre poèetka rata u Iraku amerièka vlada je saopštila svetu da iraèka vlada ima i do pet stotina tona hemijskih agenasa za proizvodnju oružja, pokretne raketne lansere i drugo zabranjeno oružje. Predsednik Džordž Buš je istakao više puta po izbijanju rata da je iraèki režim opasan po svet zbog oružja koje poseduje i zbog veza sa terorrististièkom mrežom al-Kaida.
“ Staæemo na kraju iraèkom režimu, savezniku terorisrièkih grupa i proizvodjaèu oružja masovnog uništenja.“
No, vojni inspektori Ujedinjenih nacija nisu našli takvo oružje, niti su amerièke trupe do sada potvrdile da je ono pronadjeno, mada istražuju pokretne laboratorije za proizvodnju biološkog oružja. Jedan funkcioner Pentagona, koji je zatražio anonimnost, naveo je da amerièka vojska postavlja sve više pitanja o tome kakvo je oružje Irak stvarno imao. On ukazuje da obaveštajni podaci mogu da se koriste u cilju podrške amerièkoj politici, a amerièka politika u to vreme bila je da se promeni režim u Iraku. Prema mišljenju urednika vojnog èasopisa “Janes Defense“ Džona Eldridža:
“Smatram da je bilo pritiska da se nadju razlozi za promenu iraèkog režima, naroèito u amerièkoj administraciji, što nije bilo ispoljeno do te mere u Britaniji i Španiji, kao èlanovima koalicije. Mislim da u Iraku nije bilo toliko zabranjenog oružja kako æe se i pokazati.“
Funkcioneri amerièke vlade èvrsto veruju da æe oružje koje je iraèka vlada trebalo da uništi biti pronadjeno i zato šalju dodatne struène ekipe u Irak da tragaju za tim oružjem, dodaje Eldridž:
“ U amerièkim obaveštajnim izvorima je nedostajao kljuèni element -obaveštajni agenati, jer je -kako to sve obaveštajne agencije znaju- izuzetno teško da se infiltriraju u diktaturu. “
Amerièki funkcioneri kažu da je sadašnje preispitivanje obaveštajnih informacija uobièajena praksa i navode da je bilo planirano znatno pre rata u Iraku, odnosno da se o tome složili direktor Centralne obaveštajne agencije Džordž Tenet i sekretar za odbranu Donald Ramsfeld još u oktobru prošle godine. Odluka o tome da li æe nalazi te revizije biti objavljeni -- još nije doneta.