Zamenik direktora Amerièke trgovinske službe Sekretarijata za trgovinu Karlos Poza ukazuje da amerièke korporacije ne bi trebalo da zaborave važnost takvih pitanja kao što su ljudska prava i korporativna odgovornost , dok je istovremeno potrebno da budu pragmatiæne da bi bile uspešne globalno.
“ Reè je o shvatanju da sa našim proizvodima i uslugama idu ruku pod ruku naše vrednosti, vrednosit amerièkog naroda.“
Prema Pozinim reèima, društva koja se još uvek preobržavaju, poput kineskog, nekih afrièkih i bivših sovjetskih, uzdržano reaguju na neke vrednosti koje im donose amerièke kompanije. Stoga je jedan od ciljeva Amerièke trgovinske službe da uveri te zemlje da su stvari , poput unapredjenja ljudskih prava, takodje ekonomski korisne.
“Pokušavamo da im objasnimo kako te vrednosti koegzistiraju sa poslovnim principima i da je važno za nas da vode raèuna o pitanima poput ljudskih prava i spreèavanja korupcije jer æe time poboljšati svoja tržišta ,svoju poslovnu sredinu , a time i investicione moguænosti amerièkih kompanija, moguænosti tih kompanija da plasiraju prvoklasnu robu i usluge . “
Poza istièe da su Sjedinjene Države izvukle pouku iz vlastitih korporacijskih skandala.
“Videli smo šta su tragedije “ Enrona “ i Artura Andersona“ znaèile za mnogo dobrih ljudi --od profesionalaca zaposlenih u njima koji nisu imali ništa sa veæim pitanjima, do deonièara koji su izgubili mnogo u tom procesu.“
Prema Pozinim reèima, ovonedeljni sastanak predstavlja samo poæetak napora Amerièke trgovinske službe da se pridje pitanjima korporativne odgovornosti i ljudskih prava širom sveta. U taj projekat su ukljuèeni regionalna obuka i komjuterski program na Internetu. Amerièka komisija za medjunarodnu versku sloodu oštro je kritikovala u svom godišnjem izveštaju ove nedelje amerièku trgovinsku politiku . Èlanica te komisije i orgaizacije za zaštitu ljudskih prava “Freedom House“ Nina Šei ukazala je na odnose Sjedinjenih Država sa Vijetnamom. SHEA “Amerièka politika je u suštini trgovinska politika i ona nije uspešna. Verska sloboda se smanjuje u Vijetnamu od kako je sklopljen amerièko -vijetnamski trgovinsiki sporazum. “
Drugi pobornik ljudskih prava, kongresmen Frenk Vulf smatra da je rat u Iraku odvraio pažnju medjunarodne zajednice od sve goreg stanja ljudskih prava u zemljama poput Kine i Vijetnama. WOLF
“Progoni su , u stvari, poveæani posle iraèkog pitanja. . Smatram da su ljudi usredsredjeni na Irak. U Vijenamum,vlasti su to shvatile kao priliku da biju po svo narodu.“
Kongresmen Vulf veruje da bi ljudi trebalo da govore protiv tiranije i brutalnosti gde god ih zapaze. “
“Ne možemo biti moralno neutralni samo zbog toga da bismo prodali bocu soda vode ili kompjuterski èip.“
Kongresmen Vulf ,medjutim, veruje da su trgovina i biznis dobre stvari . Vulf ne oèekuje da æe amerièki biznismeni protestovati protiv prakse u zemljama sa kojima se ne slažu. Umesto toga, najbolji naèin da se utièe na druge je, po njegovom mišljenju, dobar primer.