Pre taèno trideset godina, raketom Saturn 5 lansirana je u nisku orbitu oko zemlje grdosija od 83 tone nazvana Skajlab. Ova prva amerièka orbitalna laboratorija delimièno je imala za cilj da pokaže da se rakete i kapsule preostale od programa Apolo mogu relativno jeftino pretvoriti u orbitalnu stanicu. Lansiranje Skajlaba nije proteklo besprekorno. Veliko ubrzanje otkinulo je važnu oplatu za zaštitu od meteoroida kao i jedan od dva velika panela sa solarnim æelijama. Ali posle deset dana prva posada stanice izvršila je riziènu popravku, a zatim èetiri nedelje sprovodila nauène eksperimente. Najvažnije je bilo pronaæi odgovore na pitanja kakve su fizièke i psihièke posledice dužeg boravka u bestežinskom stanju. Skajlab je bila mala stanica - 27 sa 35 metara i u njoj je mogla da se smesti posada od troje ljudi, a smena je trajala šest meseci. Program Skajlaba koštao je ukupno oko 11 milijardi dolara - mereno današnjim vrednostima, skoro deset puta manje od projektovane cene sadašnje Medjunarodne orbitalne stanice. Posle nekoliko godina, zaliha raketa tipa Saturn i kapsula tipa Apolo bila je potrošena. Pošto je program razvoja šatla veæ bio u punom zamahu, NASA je rešila da napusti Skajlab, koji je 1979. usmeren ka zemlji i sagoreo u atmosferi. Èetvrt veka kasnije, zahvaljujuæi iskustvima prikupljenim na Skajlabu, desetak zemalja zajednièki gradi medjunarodnu orbitalnu stanicu Alfa, velièine 88 sa 109 metara i težine preko 450 tona. Do sada, u njene najveæe uspehe može se ubrojiti skoro besprekorna saradnja nekadašnjih ogorèenih rivala - Sjedinjenih Država i Rusije. Nadajmo se da æe tako i nastaviti.