Više od 50 godina, Severnoatlanska alijansa, Nato, osigurava bezbednost na obe strane Atlantika. Medjutim, pobeda zapada u hladnom ratu i kraj sovjetskog komunizma nisu smanjili važnost te organizacije. Pored toga, kako je rekao americki državni sekretar Kolin Pauel, “ nevolje tokom protekle decenije jasno su stavile do znanja da se pojavljuju nove opasnosti. ”
“Te opasnosti imaju razlièite vidove, od etnièkog èišæenja na Balkanu do teroristièkih napada 11-tog septembra, 2001 godine. Da bi se suoèile sa njima SAD nastavljaju da se oslanjaju na Nato i to æe èiniti i u buduènosti.”
Na samitu u Pragu, novembra prošle godine, predstavanici Nato-a potvrdili su uèlanjenje sedam novih èlanica: Bugarske, Estonije, Latvije, Litvanije, Rumunije, Slovaèke i Slovenije. Proširenja Nato-a, rekao je Pauel, “ pomoæi æe da se partnerstvo Nato-a ojaèa radi unapredjenja demokratije, vladavine zakona i promovisanja slobodnog tržista i mira širom Evroazije. Pored toga, time æe se alijansa bolje opremiti da bi kolektivno reagovala na nove opasnosti sa kojima se suoèavamo. ”
Svih sedam novih kandidata veæ se ponašaju kao stvarni saveznici, odobravajuæi korišæenje njihovih vazdušnih prostora, i vojnih baza i ukljuèujuæi svoje oružane snage u mirovne operacije na Balkanu i u Avganistanu. Sve su izrazile spremnost da pomognu u obnovi zemalja posle konflikta i, kako je rekao državni sekretar Pauel, podržale su Sjedinjenim Državama predvodjenu kampanju za svrgavanje Sadama Huseina sa vlasti u Iraku.
“ Sve nove zemlje èlanice uputile su oficire za vezu u glavnu komandu u Tampi, uoèi moguæih operacija u Iraku. Nekoliko njih je pružilo i vojnu podršku medjunarodnoj koaliciji. ”
Nato æe nastaviti da se proširuje u skladu sa razvojem svojih misija za unapredjenje mira i bezbednosti.