Potpredsednik Èejni je u izjavi za jedan teksaški list rekao da je u dovoljno dobrom zdravstvenom stanju da bude potpredsednièki kandidat Republikanske stranke. 62-godišnji Èejni, koji je preživeo èetiri srèana udara od 1978. godine, bio je podvrgnut èetvorostrukom bajpasu, 1988. i sada ima lekara koji se danonoæno brine o njemu.
Predsednik Buš je ranije rekao da æe zatražiti od Èejnija da bude kandidat za potpredsednika u njegovoj administraciji na izborima 2004. godine. Predstavnik Bele kuæe, Ari Flajšer, nazvao je potpredsednikovo saopštenje “formalnošæu.” Upitan da li to obeležava zvanièan poèetak predizborne kampanje, Flajšer je rekao da æe predsednik “blagovremeno izdati odgovarajuæe saopštenje”.
Èejni je u izjavi za list “Dallas Morning News” rekao da æe podneti ostavku, ukoliko bi bio suoèen sa zdravstvenim problemima, koji bi ga sputavali na poslu. To je slièno uslovima koje je postavio pre dve godne, kada su mu u telo ugradili napravu sliènu pejsmejkeru radi kontrole srèane aritmije: “Kao što svi znaju veæ dugo vremena, ja živim sa srèanim problemima veæ oko 25 godina. To nije ništa novo. Ukoliko bi lekari zakljuèili da ja nisam u stanju da funkionišem na ovom poslu, ja bi to prvi potvrdio i saopštio.”
Ako predsednik Buš bude reizabran, on ne bi mogao ponovo da se kandiduje i neki analitièri nagoveštavaju da bi predsednik Buš zamenio Èejnija sa nekim ko bi mogao da ga nasledi, 2008. godine.
Bivši kongresmen iz države Vajoming se smatra èovekom koji nema predsednièkih ambicije, mada je Èejni daleko uticajniji od mnogih ranijih potpredsednika. On je bio sekretar za odbranu u administraciji predsednika Buša starijeg, predvodio je kampanje za svrgavanje panamskog lidera, Manuela Noriege, i povlaèenje iraèkih trupa iz Kuvajta, u ratu u Persijskom zalivu, 1991. godine.
Uoèi nedavnog rata u Iraku, potpredsednik Èejni se protivio diplomatskom rešenju i pomogao u donošenju odluke da se Sadam Husein svrgne sa vlasti invazijom te zemlje. Èejni je jedan od vodeæih konzervativaca u Bušovoj administraicji. On je takodje izradio nacrt energetske politike Bele kuæe poveæanjem ekspoloatacije nafte u arktièkom rezervatu na Aljasci.
Povezanost potpredsednika sa naftnom industrijom podstakla je pitanja o njegovoj nepristrasnosti. Pre nego što je stupio na sadašnju potpredsednièku dužnost, Èejni je pet godina bio glavni direktor u kompanije Halibarton. Ta firma je sada, bez nadmetanja, dobila ugovor za gašenje požara na iraèkim naftnim izvorima.
U medjuvremenu, korpus inžinjeraca saopštio je da se tim ugovorom takodje odobrava kompaniji Halibarton da ekspolatiše i distribuira iraèku naftu. Demokrate u Kongresu žele da znaju da li je kompanija dobila taj ugovor zbog veza sa potpredsednikom Èejnijem. Kongresmen iz Kalifornije, Henri Veksmen, želi da nadzorno telo Kongresa sprovede istragu o tome.
Predstavnik Bele kuæe, Ari Flajšer je demantovao ove tvrdnje i rekao da Veksmen, kako se izrazio, “nikada nije sreo Republikanca protiv koga nije želeo da sprovede istragu.” Flašer je rekao da Bela kuæa nema nikakve veze sa dodeljivanjem ugovora za obnovu Iraka i da nije intervenisala u ime kompanije Halibarton.