Linkovi

Amerièke medijske korporacije i interesne grupe vode debatu o buduænosti elektronskih medija u Americi - 2003-05-06


Obe strane oèekuju znaèajne izmene kada se petoèlana Federalna komisija za komunikacije sastane poèetkom juna. To vladino telo vrši nadzor nad elektronskim medijima, a njegov predsedavajuæi, Majkl Pauel, je pobornik deregulacije, odnosno smanjenja vladine kontrole. On želi da komisija kojom predsedava do 2. juna usvoji niz predloga, koji još nisu zvanièno podneti, kako bi se ublažila ogranièenja, koja spreèavaju da mali broj medijskih kompanija dominira radio talasima. Oni koji se zalažu za snažnu vladinu kontrolu u ovoj oblasti tvrde da ona obezbedjuje raznolikost gledišta na elektronskim medijima. Marti Kaplan, zamenik dekana Anenbergove škole za komunikacije, na univerzitetu južne Kalifornije, podseæa da su radio i tv frekvencije javno dobro i da nisu nièije privatno vlasništvo.

”Postojala je prilièno èvrsta kontrola - putem izdavanja dozvola za poslovanje i na druge naèine, kako bi se obezbedila raznolikost i lokalni sadržaj u programu i kako bi javnost mogla da ima pristup razlièitima vidovima informisanja i zabave. Princip je bio da je to protivteža èinjenici da se dozvole za poslovanje elektronskih medija dobijaju besplatno”.

Oni koji se zalažu za smanjenje vladine kontrole, tvrde da tržište i nove tehnologije obezbedjuju raznolikost programa elektronskih medija. Oni se žale da su ti mediji podložni složenim i èesto nedoslednim pravilima koja, izmedju ostalog, ogranièavaju i broj medijskih firmi koje jedna kompanija može da poseduje na lokalnim tržištima. Kritièari takodje istièu da su postojeæa pravila zastarela u vreme kada postoje brojne moguænosti za medijske firme na kablovskoj televiziji, satelitskoj televiziji i na internetu. Džeri Ajzenberg, bivši nezavisni producent, koji sada predaje na školi za film Univerziteta južne Kalifornije, kaže da je taèno da danas postoji veæa raznolikost televizijskog programa, ali da to donekle zamagljuje druge aspekte poslovanja elektronskih medija.

”Vlasnici svih tih medija su šest velikih kompanija. Mislim da 90 do 95 odsto onoga što se može videti na televiziji, potièe od tv stanica koje su u vlasništvu istih šest kompanija. Može da se stekne utisak da ima puno medijskih firmi, ali su one sve vlasništvo Vajakoma, Diznija i drugih velikih korporacija”.

Pored ova dva giganta, preostale velike korporacije su AOL -Time Warner, Fox i G-E. One su vlasnici tv stanica, kablovskih mreža i studija. Na radiju, kompanija Clear Channel je vlasnik 1200 radio stanica. Poslovni rast ovih šest kompanija je omoguæen postepenim ublažavanjem ogranièenja u pogledu vlasništva nad medijskim firmama koje se postepeno odvija još od 30-ih godina prošlog veka. Džon Konoli, predsednik sindikata - Amerièke federacije tv i radio umetnika, smatra da je konsolidacija medija opasna sa zaposlene. Njegov sindikat zastupa interese izvodjaèa, radio i tv novinara i muzièara. On kaže da èlanovi ovog sindikata rade za sve manji broj kompanija.

”Prema tome, ono što se dešava je da imate te ogromne vertikalno integrisane korporacije i da, gotovo neizbežno, dolazi do veæeg pritiska u smislu sticanja profita za te poslovne gigante”.

Kristofer Ju (Yoo), koji predaje komunikacije na univerzitetu Vanderbilt, ukazuje, medjutim, da konsolidacija može da obezbedi i veæu efikasnost. Po njegovim reèima, medijske firme, koje su u vlasništvu iste korporacije, mogu da razmenjuju osoblje i da u nekim sluèajevima obezbede veæu raznolikost programa nego što bi mogle da postignu kao samostalne poslovne firme.

XS
SM
MD
LG