Neki vide ”mapu za mir“ kao stvarnu priliku da se okonèaju godine izraelsko - palestinskog krvoproliæa i da se krene ka sveobuhvatnijem miru, dok drugi veruju da se time neæe stiæi nigde. Medjutim, svi se slažu da je to jedini naèin da se pokuša. Novi palestinski premijer, Mahmud Abas je apelovao za trenutno sprovodjenje ”mape“ u delo:
Abas je rekao palestinskim zakonodavcima da je njegova vlada predana mapi za mir i upozorio Izrael da ne pokušava da je izmeni. On je bio iskljuèiv rekavši: ”neæemo pregovarati o mapi za mir, ona se mora sprovesti u delo i nije cilj da se o njoj pregovara.“ Izrael, s druge strane, tvrdi da je taj plan samo okvir, a ne uputstvo za primenu, korak po korak. U stvari, izraelska vlada je veæ zatražila brojne izmene. Predstavnik premijera Ssarona, Raanan Gisin, je izjavio za Glas Amerike da Palestinci moraju da preduzmu prvi korak suzbijanjem nasilja. Palestinci, medjutim, kažu da Izrael mora istovremeno da ukine policijski èas i poène sa povlaèenjem svojih trupa iz palestinskih gradova i sela. Mapa za mir se bavi tim pitanjima: njome se zahteva okonèanje palestinskih napada na izraelske ciljeve i racija na poèinioce tog nasilja. Takodje se predvidja zamrzavanje svih gradnji u postojeæim izraelskim naseljima na Zapadnoj obali i u pojasu Gaze i rasformiravanje svih dodataka tim naseljima izgradjenih od 2001.godine. Mapom za mir se takodje predvidja da Izrael mora da povuèe svoje trupe iz oblasti koje je ponovo okupirao tokom protekle dve i po godine. Novi palestinski premijer, Mahmud Abas, je osudio nasilje i apelovao na sve palestinske grupe, sem policije, da se razoružaju. Medjutim, mnogi sumnjaju da æe on biti u stanju da to postigne dok su ga militante grupe veæ upozorile da ni ne pokušava. Razlike u njihovim stavovima su podvuèene samoubilaèkim bombaškim napadom u Tel Avivu, samo nekliko sati pošto je Abasovu novu vladu potvrdilo palestinsko zakonodavno telo. Preostaje takodje nerešeno pitanje da li je premijer Šaron voljan da podnese ”bolne žrtve“ o kojima je èesto govorio. Njegov predstavnik Raanan Gisin odgovara potvrdno. Medjutim, drugi veruju da æe izraelskom premijeru to biti teško, uzevši u obzir njegova dugo zastupana konzervativna gledišta i protivljenje takvim ustupcima od strane njegove desnièarske vlade. Dvojica lidera se ne slažu po velikom broju pitanja, sem da je kljuèna angažovanost Sjedinjenih Država. Medjutim, mnogi Palestinci se pitaju da li æe predsednik Buš biti u stanju da održi obaveze Sjedinjenih Država koje mapa za mir podrazumeva, dok je suoèen sa bitkom za reizbor iduæe godine. Medju skeptiènima je i Ali Džarbavi, Palestinac, profesor politièkih nauka na Birzeit Univerzitetu u Ramali:
”Razumemo amerièku politiku. Unutrašnji pritisak je daleko veæi za predsednika kojem predstoji reizbor. Mislim da ništa neæe doæi od ove administracije bar tokom prvog mandata na položaju i uveren sam da mnogo više neæe doæi od te iste administracije ni tokom drugog mandata - ukoliko ponovo bude izabrana.“
Postoji zabrinutost povodom mape za mir u Sjedinjenim Državama medju nekoliko grupa koje bi predsedniku mogle biti potrebne za reizbor. Medju njima su èlanovi Kongresa, pro-izraelske lobistièke grupe i hrišæanski fundamentalisti, koji su upozorili predsednika da ne vrši pritisak na Izrael. Izraelski politièki komentator Akiva Eldar smatra da æe implementacija mape za mir biti izazov za administraciju predsednika Buša:
”Mirovni proces izmedju Izraelaca i Palestinaca nudi i drugima, a ne samo Izraelcima i Palestincima, jedinstvenu priliku da pokažu da se kreæemo ka novom Bliskom istoku. On isto tako daje jedinstvenu priliku da administracija predsednika Buša pokaže da je zaista voljna da uloži diplomatska, ekonomska i druga nastojanja u ovom regionu. Èitav arapski i muslimanski svet æe pratiti poteze administracije predsednika Buša.“
Pored amerièke uloge, tim planom se takodje predvidja održavanje medjunarodne konferencije, koja bi se pozabavila takozvanim, ”pitanjima konaènog statusa“ - odnosno položajem palestinskih izbeglica i sudbinom jevrejskih naselja, suverenitetom Jerusalima i mirom izmedju Izraela i drugih arapskih država.