Dokazi upuæuju na to da su vechinu kradja iraèkih antikviteta poèinili pripadnici organizovanog kriminala u želji da te preskupe eksponate dobro podraju na medjuanrodnom tržištu umetnièkih predmeta. Boni Burnham, šef njujorškog Svetskog fonda za spomenike, kaže da su mnogi iraèki kulturni objekti bili pljaèkani i pre nedavnog konflikta u Iraku.
”Znali smo da se to dogadja, jer su se mali komadi iz tih kolekcija pojavljivali na medjunarodnom tržištu”.
Kao rezultat obeæane amnestije, mmnogi manje vredni predmeti veæ su vraæeni. Medjutim, struènjaci kažu da bi potraga za najvrednijim predmetima mogla potrajati godinama. Elen Heršer, rirektor odbora za kulturnu baštinu Amerièkog arheološkog instituta, o tome kaže.
”U svetlu naèina na koji funkcioniše tržište antikvitetima, krijumèari i preprodavci neæe te predmenete ponuditi ove nedelje. Oni æe èekati. U takvoj trgovini umetnièkim predmetima, nekad se èeka i decenijama, dok se ne slegne sva prašina“.
Zajedno sa UNESC-om, amerièki muzeji i univerziteti prikupljaju podatke kako bi stvorio autoritativni inventar iraèkih antikviteta i umetnièkih predmeta. Medjutim, neki struènjaci strahuju da zabrinutost zbog veæ obavljenih kradja skreæe pažnju sa objekata koje sada tek treba obezbediti. Posebno su važna, kaže Boni Burnam iz Fonda za svetske spomenike, dva znaèajna asirska objekta poznata po svojim bakrorezima, i zanemareni objekti u severnoj oblasti Iraka kojim dominiraju Kurdi. Burnhamova ukazuje da je takodje potrebno obratiti pažnju na kvalitet restauracije iraèkih kulturnih objekata jer manjkavo obavljen postao može naneti više štete no koristi. Amerièke kulturne institucije mogu da igraju vodeæu ulogu u pružanju ekspertize i finansijske podrške u nastojanjima za rekonstrukciju, a samim tim i da doprinestu iraèkom ekonomskom oporavku.
”Mi u svetu kulture smatramo da je paradiksalno što je toliko napora uloženo u zaštitu naftnih polja, a ništa nije uèinjeno da se zaštite kulturno nasledje“.
Boni Burnham kaže da amerièki muzeji nude iraèkim muzejima objekte iz svojih bliskoistoènih kolekcija dok iraèke institucije ne obnove sopstvene. Takav gest, kaže ona, može da posluži kao moæno diplomatsko sredstvo za stvaranje dobre volje izmedju Amerikanaca i Iraèana.