Izveštaj organizacije ”Amnesti internešenal“ Danijel Server karakteriše kao vrlo koristan dokument koji nabraja konkretne incidente i -- upiruæi prst u UNMIK i KFOR -- ukazuje na to, ko snosi odgovornost za ozbiljne propuste. Medjutim, Server kaže da je potrebno da se posebna pažnja posveti onome što ”Amnesti internešenal“ smatra nesposobnošæu medjuanrodne zajednice da poèinioce etnièki motivisanih zloèina izvede pred lice pravde.
”To je odgovornost koja je prevashodno na narodu Kosova, posebno na albanskoj veæini. Albanska veæina mora da stane na kraj ekstremistima u svojim redovima. To nije lak posao, ali krajnje je vreme da taj proces otpoène.“
Što se tièe povratka i bezbednosti, situacija na Kosovu je, misli Server, gora nego što je bila u Republici Srpskoj èetiri godine posle okonèanja tamošnjeg konflikta i to uglavnom zbog jezièke barijere koja je na Kosovu ogroman problem. Neminovno je da æe svako ko ne govori albanski -- a Srbi ga mahom ne govore -- pasti u oèi u okruženju u kojem je to dominantan jezik, smatra Server. U Republici Srpskoj jezièki problem nije postojao, ali su zato èak i automobilske tablice bile tako pravljene da se nije moglo ustanoviti iz kog dela Bosne automobil potièe. Stoga ne èudi da je - kako ”Ammnesti internešenal“ ukazuje -- 90 odsto Srba i Roma na Kosovu bez posla, ukazuje Server:
”Veæina radnih mesta se nudi u malim, privatnim preduzetništvima. Kako da Srbin dobije posao u takvoj porodiènoj firmi, i to bez znanja Albanskog? Ne zaboravimo da je problem povratnika i u Republici Srpskoj još uvek, posle svih ovih godina, vrlo ozbiljan.“
Medjunarodna zajednica sama nije u stanju da stvori uslove koji æe dovesti do stvaranja multietnièkog Kosova gde svi, bez obzira na nacionalnu pripadnost, imaju pravo na kvalitet života koji ukljuèuje liènu bezbednost i dostojanstvo, kaže Danijel Server. Veæinsko stanovništvo mora da spozna da je stvaranje takvih uslova u njegovom interesu i da vladavina zakona znaèi jednak tretman za sve. Medjunarodna zajednica, sa svoje strane, treba agresivnije da goni vinovnike etnièki motivisanog nasilja, da pomogne usavršavanje lokalne policije, i da insistira da kosovski organi samouprave udovolje evropskim standardima, kao šte se na tome insistira, na primer, u sluèaju Srbije, naglašava Server. ”Albanci moraju da shvate -- smatra on -- da samouprava, kojoj teže i koja je predvodjena rezolucijom 1244, ne može da se ostvari ukoliko se prema manjinama ne ponašaju u duhu vladavine zakona.“ Osvrèuæi se na poteze Beograda vizavi kosovskog pitanja, direktor Balkanske inicijative kaže:
”Beograd æe imati suštinsku ulogu na pregovorima o konaènom statusu Kosova; i ima pravo da na tim pregovorima zauzme stav kakav mu najviše odgovora. Jedino što na tim pregovorima neæe biti prihvaæeno jesu predlozi kojima bi se povredio suverenitet i integritet neke od susednih zemalja. I Srbi i Albanci treba da znaju da neæe dobiti teritorijalnu kompenzaciju recimo u Bosni ili Makedoniji za ono što eventualno budu izgubili kao ishod tih pregovora.“
Daniel Server kaže da æe se, po njegovom mišljenju, Beograd na tim pregovorima izjasniti za -- kako je rekao -- ”labavu“ ili ”èvrstu“ podelu Kosova. Objašnjavajuæi pojam ”labave“ podele, Server navodi primer bosanskih entiteta. Dok su u Bosni vrata otvorena za povratak raseljenih na obe strane, na Kosovu Beograd izgleda želi da ti entiteti razdvoje srpsko i albansko stanovništvo, kaže Server.
”To me malo iznenadjuje jer mislim da nije u interesu kosovskih Srba koji su raštrkani širom Kosova i koji žele da saèuvaju svoje verske spomenike. Stoga mislim da možda postoje razlike u stavu Srba sa Kosova i Srba u Srbiji. Premijer Živkoviæ, kao Djindjiæ pre njega, izgleda da ide u pravcu razdvajanja srpskog i albanskog življa, s tim što bi kosovski Srbi imali samoupravu ili bi njima upravljao Beograd. Ne vidim da Beograd ima takve ambicije u pogledu uprave nad kosovskim Albancima,“ napominje Server. ”Èvrsta“ podela bi znaèila, pojašnjava on, trampu teritorija, što podrazumeva da bi deo Kosova možda bio pripojen Srbiji, a deo južne Srbije možda Kosovu, uz uspostavljanje èvrsto definisanih granica. Takav scenarijo Danijel Server smatra teško izvodljivim ili èak nemoguæim. ”Ali svi mi, u medjunarodnoj zajednici, moramo da shvatimo da je pravo rešenje za Kosovo jedino ono koje æe kao dugoroèno prihvatiti i Beograd i Priština.“
A što se tièe Amerike -- sada zaokupljene Irakom -- Vašington je i ranije pokušavao da voæstvo u rešavanju balkanskih problema prebaci na Evropu, ukazuje direktor Balkanske inicijative: ”To se neosporno dešava u Makedoniji, desiæe se i u Bosni, što se tièe Srbije Amerikanci i Evropljani dele tu odgovornost, dok su na Kosovu Amerikanci još uvek absolutno neophodni za uspeh tamošnje misije. Pažnja Amerike se pomera, ali to ne znaèi i povlaèenje amerièkih snaga.“ Na pitanje da li æe se zategnutosti u odnosima izmedju Amerike i Evrope izazvane ratom u Iraku negativno odraziti na njihovu saradnju na Kosovu i u BiH, Server odgovora da se to, za sada, nije desilo. On napominje da jednodušnost nije uvek postojala ni po pitanju Balkana i podseæa da je devedesetih godina neslaganje Amerike i Evrope o potezima vizavi bosanskog sukoba bilo identièno onome koje danas vlada zbog rata u Iraku.