Linkovi

Profesor Nikolas Stavru o izazovima sa kojima se suoèavaju SAD - 2003-04-25


N.S.: Vojna pobeda SAD je bila veoma brza i uspešna i svi pozdravljamo uklanjanje diktatora, bez obzira gde se nalazi. Izazovi za SAD su daleko veæi od same vojne pobede, koje sada moraju da obnove red i mir u toj zemlji. U sadašnjoj fazi, Irak je samo geografski pojam, to više nije država. Iraèake oružane snage nisu sposobne da uspostave vlast, tako da je prvi izazov da se pronadje dovoljan broj ljudi sa demokratskim idejama i idealima, koji bi obavljali razne dužnosti u ministarstvima i upravi zemlje, obnovili komunalne službe, posebno u gradovima, pošto je Irak urbanizovano društvo. Naravno, ti ljudi bi tokom vremena trebalo da polože temelje za demokratski sistem. Uvek treba biti veoma oprezan u želji da se demokratija izvozi, što je ustvari nemoguæe. Demokratija iznièe iz samog društva - u èemu Irak nema dovoljno iskustva. To znaèi da æe americke oružane snage ostati u toj zemlji dugo vremena, ponajviše i zbog same regionalne nestabilnosti. U samom Iraku postoje konkurentni politièki savezi i frakcije.

B.M.: Neki analitièari predvijdaju moguæu infiltraciju stranih agenata, dobrovoljaca i terorista u Irak. Kakvu opasnost to predstavlja za tu zemlju?

N.S.: U Iraku se verovatno veæ nalaze neki strani agenti. Infiltracija stranih agenata, oportunista ili terorista, obièno je olakšana u uslovima anarhije. Stoga je veoma važno da se nove snage bezbednosti i zdrave snage bezbednosti, sastavljene od nekih elemenata bivše iraèke uprave, ujedine da bi spreèile preobražaj Iraka u utoèište i bazu za teroristièke aktivnosti. Naravno, veæ imate neke nagoveštaje, pa i dokaze, da su se iranski agenti infiltrirali u Irak. Predsednik Buš i amerièki državni sekretar, jasno su stavili do znanja da to ne bi bilo prihvatiljivo za Sjedinjene Države ili sam Irak. Medjutim, u uslovima anarhije i akutne konkurentnosti politièkih interesa - sever protiv juga; Kurdi protiv Arapa; šiiti protiv sunita - postoje moguænosti da se strani agenti infiltriraju i uspostave svoj uticaj u Iraku. Naravno, opasnost od toga æe biti znatno smanjena ukoliko se uhvate glavni lideri i krivci bivšeg režima.”

B.M.: Kao posledica rata u Iraku, koliko bi akutan mogao da postane - dugoroènije gledano - jaz izmedju SAD i Evrope?

N.S.: Jaz izmedju SAD i Evrope je postojao, ali on se odnosio na naèin rešavanja problema, a ne na njegovo uklanjanje. Stoga nije reè o dubokom rascepu izmedju starog i novog kontinenta. SAD imaju ogroman politièki i ekonomski interes povezan sa Evropom. Evropa je naš glavni trgovinski partner, èak i na globalnom planu. Prema tome, nije u interesu ni jedne ni druge strane da se taj jaz održi. Reè je o principijelnom neslaganju. A takvo neslaganje se moze rešiti diskusijom o funadamentalnim pitanjima i iskrenim nastojanjma da se obnove tradicionalni odnosa izmedju Evope i SAD. Medjutim, moramo shvatiti da Evropa ima dugu tradiciju odnosa sa Bliskim istokom i iskustvo, koje je daleko veæe od našeg. Mi smo se anagažovali na Bliskom istoku posle Drugog svetskog rata, a intenzivnije posle 1970-tih. Evropljani su na Bliskom istoku proteklih 150 godina i poznat im je taj region i mentalitet naroda, a ponekad je bolje slušati nego diktirati, što je veoma važno u svetskoj politici. Ne verujem da su neslaganja izmedju SAD i Evrope duboka ili ozbiljna, niti da æe dugo trajati.

XS
SM
MD
LG