Prisilne deportacije Arapa iz kurdskih podruèja u severnom Iraku izazivaju zabrinutost najvišeg funkcionera Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Iz Ženeve izveštava dopisnica Glasa Amerike, Dejl Gavlak.
Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava Seržo Vieira de Melo kaže da ga zabrinjava moguænost osvete Kurda nad Arapima u severnom Iraku. Arabizacija tog podruèja, koja je obuhvatila i prisilna iseljavanja Kurda, dugo je bila politika režima Sadama Huseina. Ujedinjene nacije kažu da sada strahuju od moguænosti osvete Kurda. Predstavnik visokog komesara Hoze Dias, izjavio je da je komesar de Melo pozvao sve zainteresovane strane da preduzmu akcije za zaštitu civila:
”To su problemi, odnosno žarišta, koji su mogli da se predvide, pa bi odmah trebalo preduzeti akciju za zaštitu tog dela stanovništva od zastrašivanja i proterivanja, jer im se time preti.“
Istraživanja o sliènim akcijama u prošlosti pokazuju da je Sadam Husein koristio proterivanja kao kaznu i sredstvo potèinjavanja, ali i za osiguravanje eksploatacije prirodnih bogatstava. Proterivanja su nekada sprovodjena praktièno preko noæi i obuhvatala su veliki broj ljudi koji su morali da beže praktièno samo sa odeæom na sebi. Direktorka bliskoistoènog odeljenja organizacije Human Rights Watch, Hania Mufti, doputovala je u Kirkuk, u severnom Iraku, odakle su stizali izveštaji o prisilnim deportacijama Arapa. Ona kaže da je trenutno teško reæi koliko je ljudi možda prisilno proterano. U telefonskom razgovoru za Glas Amerike, gospodja Mufti je izjavila da su kurdski funkcioneri dostavljali nekim Arapima naredjenja da se isele u roku od tri dana. Ona je takodje dodala da Human Rights Watch priznaje da neki od Kurda možda legitimno polažu pravo na kuæe i zemljište, ali da najnovije akcije ne doprinose rešenju sporova. Ona je iznela gledište da bi proterivanja trebalo da se obustave dok se ne uspostave odgovarajuæi mehanizmi za rešavanje sporova:
”Trebalo bi da postoji mehanizam za rešavanje tih zahteva, tako da po obnavljanju prava jedne strane koja je bila proterana ne dodje automatski do kršenja prava druge strane. Ludi ne bi smeli da se proteruju po kratkom postupku, bez ikakve moguænosti da odgovore na optužbe ili moguænosti da ostvare drugu vrstu sporazuma.“
Gospodja Mufti kaže da viši kurdski zvaniènici nisu odobrili pomenuta proterivanja, veæ da ih sprovode lokalni funkcioneri. Lider Patriotskog saveza Kurdistava Džalal Talabani više puta se založio za stvaranje tolerantnog, multietnièkog Iraka. Njegov kabinet je demantovao izdavanje bilo kakvih naredjenja za proterivanje. Hania Mufti kaže da je jedna komisija Human Rights Watcha istražila sluèaj deportacije, 30 kilometara južno od Kirkuka, kojom je bilo obuhvaæeno 2 hiljade žitelja iz 5 sela. Proterani su se verovatno uputili na jug, u mesta iz kojih potièu, iako ne znaju da li æe put biti bezbedan i da li njihove kuæe još postoje. Hania Mufti kaže da njena organizacija takodje pokušava saèuva dokaze o zloèinima režima Sadama Huseina, odnosno da zaštiti masovne grobnice, kako bi mogli da ih pregledaju struènjaci za sudsku medicinu.