Linkovi

Uloga prirodne sredine na varijacije ljudskog genetskog koda - 2003-04-21


Neki ljudi mogu da puše èitavog života po paklo cigareta dnevno i dožive duboku starost. Drugi vrlo brzo dobiju rak pluæa i umiru mladi. Nauènici kažu da razlika, barem delimièno, leži u genima. Pre kratkog vremena, grupa nauènika okupljena oko Projekta za dešifrovanje ljudskog genetskog koda - objavila je da je izradila najkompletniju do sada mapu tog koda. Ali, kako kaže direktor amerièkog Nacionalnog instituta za prouèavanje uticaja sredine na zdravlje, Kenet Olden, izrada mape tek je poèetak:

”Mislim da je jasno koji je sledeæi korak. To je prouèavanje medjusobnog uticaja gena i okoline. Zagonetka nastajanja bolesti nije rešena samom izradom mape genetskog koda.“

Pomenuti nacionalni institut izradio je katalog malih varijacija u više od 200 gena koji odredjuju kako organizam reaguje na spoljašnje uslove. Pri tom se najèešæe misli na izloženost hemikalijama, ali i na druge parametre, kao što su naèin života, ishrana, uzimanje lekova i drugo. Geni u sebi nose šifre proteina koji obavljaju razne funkcije u našem telu. Neke od malih razlika u njima, nazvane polimorfizmi, mogu da dovedu do krupnih promena, dok druge naizgled nemaju nikakav efekat. Istraživaè Les Rajnlib kaže kako ima polimorfizama koji sami za sebe kao de nemaju nikakav uticaj:

”U stvari, jedan od njih kao da utièe na poboljšanje zdravlja, dok objedinjavanje nekoliko polimorfizama iz razlièitih gena stvara predispoziciju za ozbiljne srèane bolesti.“

Ali nauènici sada pokušavaju da odgovore i na pitanje zašto isti ekološki uslovi deluje razlièito na razlièite osobe. Direktor amerièkog Nacionalnog instituta za prouèavanje uticaja sredine na zdravlje, Kenet Olden, kaže da je to od znaèaja ne samo za nauènike veæ i za pravnike:

”Mislim da æe nalazi koje æemo prikupiti tokom naredne decenije doprineti donošenju racionalnijih i pametnijih odluka u oblasti ekologije.“

Zakoni, propisi i zdravstvene preporuke obièno odredjuju ekološke standarde. Ali, kako napominje istraživaè na Univerzitetu države Vašington, Meri-Kler King, ti standardi možda nisu dobri za sve:

”Jedna mera besumnje ne odgovara svima. Teškoæa je u tome što niko od nas još ne zna koja je naša mera.“

Odredjivanje tih mera sledeæi je zadatak takozvanog Projekta za ekološku mapu ljudskog genetskog koda. Projekat za sada ima spisak od preko 300 gena èije varijacije prouèava. Nauènici se nadaju da æe im prouèavanje tih razlika pomoæi da jednoga dana saznaju odgovor na pitanja kao što je - zašto je pušenje za neke ljude smrtonosno, a za druge nije.

XS
SM
MD
LG