Evropski lideri okupiæe se sutra u Atini radi istorijskig dvodnevnog samita, na kome æe deset novih država prihvatiti uslove èlanstva u Evropskoj uniji. Ali kako iz Atine izveštava Hari de Kvetevil, na taj skup mogla bi da bude baèena senka neprestanih nesuglasica o ratu u Iraku.
Odavno se planiralo da samit u Atini bude proslava evropskog jedinstva, krunisana sveèanim prijemom deset novih zemalja u Evropsku uniju. Ali posle višemeseènih nesuglasica izmedju evropskih lidera o ratu u Iraku, praznièno raspoloženje je pokvareno. Umesto toga, kada se pristalice rata - kao što je britanski premijer Toni Bler - budu sastale sa njegovim protivnicima - kao što je francuski predsednik Žak Širak - najbolje èemu se možemo nadati biæe ono što analitièari nazivaju nategnuto pomirenje posle svadje. U najgorem sluèaju, ponovo bi mogle da se rasplamsaju svadje oko rata i uloge Evropske unije u obnovi Iraka, što bi ipak moglo da baci senku na ovaj istinski prelomni skup u istoriji Evropske unije. Najvažniji dan samita biæe njegov prvi dan, kada æe sedam zemalja iz bivšeg sovjetskog bloka, plus Malta, Slovenija i grèki deo Kipra, potpisati pristupnicu Evropskoj uniji. Iduæe godine, kada te države budu zvanièno postale èlanice, teritorija Unije prostiraæe se od Atlantika na zapadu do Baltièkog mora na istoku i od arktièke granice Švedske do Kipra. Na toj teritoriji živi više od 450 miliona ljudi, kojima æe se u narednih nekoliko godina pridružiti sto miliona gradjana Bugarske, Rumunije i Turske. Toliki obim Evropske unije veæ poèinje da zabrinjava neke od sadašnjih èlanica koje bi uskoro trebalo da poènu diskusije o novom evropskom ustavu. Taj dokument, èiji nacrt razradjuje bivši francuski predsednik Valeri Žiskar d’Esten, predmet je još jedne ogorèene rasprave medju evropskim liderima, koji se ne slažu oko toga koja bi ovlašæenja pojedinaène države trebalo da prenesu na nadnacionalne institucije proširene Unije. U medjuvremenu, Grèka, koja se nadala da æe pomenuta sveèanost krunisati njeno šestomeseèno predsedavanje Unijom, priprema se za bezbednosni košmar u kome æe se mase demonstranata protiv rata i globalizacije suoèiti sa više od 10 hiljada policajaca. Centar Atine biæe potpuno zabranjen za saobraæaj veæi deo srede i èetvrtka, a antièkim objektima kraj kojih æe se održati sveèanosti moæi æe da se pridje samo uz propusnice. Pošto æe u Atinu doæi prvih pet najviših funkcionera iz 41 zemlje, ovaj samit se ne smatra samo testom sposobnosti Evrope za oporavak, veæ i sposobnošæu Grèke da osigura visoku bezbednost samo godinu dana uoèi Olimpijskih igara u Atini.