Zagovornici takozvanog terapeutskog kloniranja ljudskih biæa ukazuju da ono ima potencijal za leèenje bolesti kao što su dijabetes i Alchajmerova i Parkinsonova bolest. Oni veruju da æe put otvoriti pokušaji kloniranja primata. Od svih neèovekolikih primata, rezus majmuni su meðu onima koji su genetski najslièniji ljudskim biæima - što èini verovatnijom pretpostavku da je kloniranje humanoida moguæe. Prema tome, nauènici pokušavaju da kloniraju rezus majmune - odnosno da razviju životinjske jajèane æelije da bi stvorili istovetnu kopiju same životinje, ne koristeæi nasazrele jajèane æelije koje bi mogle da se pretvore u embrion, s obzirom da je taj postupak sporan. Umesto toga, nauènici pokušavaju da oplode jajèane æelije pomoæu DNK, ili genetskog materijala iz razvijenih æelija uzetih iz bilo kog dela tela. Nauènici se nadaju da æe stimulisati rast jajèanih æelija i odgajiti osnovne æelije, za koje veruju da imaju potencijal da izrastu u bilo koje telesno tkivo. Meðutim, u èlanku objavljenom u èasopisu “Sajens”, istraživaèi ukazuju da klonirani embrioni rezus majmuna nikada nisu došli do taèke prerastanja u osnovne æelije. Nasuprot drugim životinjama koje su do sada uspešno klonirane pomoæu odraslih æelija, ukljuèujuæi miševe, koautor studije Kristofer Navara, sa Odeljenja za ginekologiju i akušerstvo Pitsburškog univerziteta, istièe da jajèane æelije rezus majmuna izgleda da se razlikuju.
“Prvi korak u svakom eksperimentu sa kloniranjem je izdvajanje DNK iz jajeta. Izgleda da u sluèaju rezus majmuna, kada izdvojimo DNK, takoðe izdvojimo i neke druge faktore neophodne za normalan razvoj embriona. A onda kada vratimo DNK iz neke druge æelije, ti embrioni više nisu u stanju da se razvijaju.”
DNK ili genetski materijal u svakoj æeliji obezbeðuje plan rasta æelije. Profesor Navara objašnjava da je umesto da se razvija normalno, važan genetski materijal nedostajao u jajèanim æelijama 724 klonirane æelije. Istraživaèi u centru za Usavršenu æelijsku tehnologiju su bili prvi koji su uspešno klonirali miševe - koristeæi metode koje su razradili istraživaèi iz Pitsburga. Bez obzira što pitsburška grupa nije bila uspešna, direktor medicinskih istraživanja Robert Lanza veruje da još postoji moguænost kloniranja rezus majmuna, mada priznaje da je uvek bilo problema sa kloniranjem životinja.
“Uvek nauèite nešto novo. A kao što znate, za svaku novu vrstu koju smo klonirali, bile su potrebne godine i godine rada najveæih svetskih struènjaka da razrade principe postupka.”
Uprkos pomanjkanju uspeha, Kristofer Navara sa Pitsburškog univerziteta kaže da æe istraživaèi i dalje pokušavati da kloniraju rezus majmune zbog toga što je to važno za ljudska biæa.
“Jedna od naših glavnih poruka, rekao bih, jeste da moramo da nastavimo da tražimo odgovore na ova pitanja na vrstama koje su važne. Na posletku æemo morati da isprobamo terapiju i na ljudskim biæima. Ne možete naprosto da kažete da je terapija bila uspešna na miševima, tako da æemo poèeti da tretiramo ljude u veæem broju.”
Protivnici kloniranja ukazuju da studija dokazuje da ne ono ne može i ne bi trebalo da se radi sa ljudima, jer bi moglo da dovede do nekog oblika ljudske reprodukcije. Njihovo strahovanje bi mogla da potkrepi tvrdnja Panajotisa Zavosa, struènjaka za veštaèko oploðavanje iz Kentakija - da je uspeo da stvori prvi humani embrion iz genetskog materijala odrasle æelije. Uz pretpostavku da testovi pokažu da je embrion zdrav, doktor Zavos je izjavio da iduæeg meseca planira da ga implantira u žensko telo. Kao odgovoer na to, navodi se da je glavni autor èlanka u èasopisu “Sajens”, Džerald Skaten, rekao da “ljudsko reproduktivno kloniranje nije bezbedno, da je nemoralno i da bi trebalo da bude protivzakonito”.