Britanski premijer, Toni Bler, opisao je tegobe iraèkog naroda pod Sadamom Huseinom.
“To je režim koji se brutalno odnosio prema svom vlastitom narodu veæ više od dve decenije. Ne sumnjam uopšte da velika veæina obiènih Iraèana željno oèekuje bolju i drugaèiju buduænost.”
Kada je Sadam Husein preuzeo vlast 1979. godine, iraèke ekonomske perspektive su bile ohrabrujuæe. 1980-te, Irak je imao oko 35 milijardi dolara u valutnim rezervama. Medjutim, ratovi agresije Sadama Huseina protiv Irana i Kuvajta, ogromni izdaci za vojsku i korupcija doprineli su da iraèki spoljni dug poraste na oko 100 milijardi dolara. 60 odosto Iraèana u potpunosti zavisi od programa UN nafta za hranu. Režim je godinama ilegalno izvozio naftu izvan programa UN nafta za hranu i trošio prihode na izgradnju palata Sadama Huseina i kupovinu oružja za svoju vojsku i snage bezbednosti. Iraèani su živeli pod terorom policijske države, koja nikada ranije nije postojala u toj zemlji. Hiljade Iraèana su ubijene, muèene, silovane i hapšene. Iraèka vojska i snage bezbednosti napadali su iraèke civile, ukljuèujuæi žene i decu, konvencionalnim oružjem i obojnim otrovima. Oko dva miliona Iraèana je izbeglo iz zemlje. Milioni u Iraku živeli su u stalnom strahu. Sada imaju nadu, a predsednik Buš je izneo razloge:
“Mi æemo uništiti mašineriju terora i pomoæi æemo vam da izgradite novi Irak, koji je prosperitetan i slobodan. U slobodnom Iraku više neæe biti ratova agresije protiv vaših suseda. Neæe biti fabrika bojnih otrova niti ubijanja disidenata. Neæe biti muèionica i postroija za silovanje. Tiranin æe uskoro otièi, a dan slobode je blizu. ”
Dok su Iraèani patili, Sadam Huseini je sebi gradio spomenike širom Iraka. Rušenje tih spomenika je sada popularna aktivnost slobodnih Iraèana, koji ispoljavaju svoj gnev prema diktatoru i njegovom režimu.