Dž.L.: Zabrinut sam ali i pun nade. Tokom moje posete Beogradu obišao sam Djindjiæev grob, koji mnogi gradjani i danas obilaze i odaju poštu preminulom premijeru. Imam oseæaj da se država koncentriše na konaèno iskorenjivanje korupcije i odstranjivanje politièke paralize. Vlada premijera Zorana Živkoviæa je odluèna da eliminiše kriminal i korupciju, bez obzira odakle potièu. To je svakako veoma ohrabrjuæi znak.
B.M.: Šta, po Vasem mišljenju, znaèi poseta amerièkog državnog sekretara Kolina Pauela Beogradu, za dalje odnose izmedju SAD i Srbije i Crne Gore?
Dž.L.: To je svakako pozitivan znak. Èinjenica da je amerièka administracija u svetlu goruæih problema, kao što je Irak, odluèila da uputi Pauela u Beograd potvrdjuje važnost koju ona pridaje bilateralnim odnosima izmedju dve zemlje kao i legatu premijera Djindjiæa u domenu ekonomskih i politièkih reformi, za šta se Djindjiæ svesrdno zalagao. SAD na ovaj naèin izražavaju svoje poštovanje prema tim iskrenim naporima i izražavaju nadu da æe se reforme nastaviti. To je svakako poruka ove posete.
B.M.: Kako Vašington ocenjuje to što je Srbija i Crna Gora postala 45. èlanica Saveta Evrope?
Dž.L.: To se vidi kao još jedan pozitivan razvoj dogadjaja, deo ponovnog integrisanja u Evropu i njene institucije. Ovo takodje može da posluži kao stimulus institucionalnim reformama o èemu se govori svuda u Beogradu. Ulazak u Savet Evrope æe se odraziti na ekonomiju, politiku, unutrašnju situaciju, kao i na armiju te zemlje. Standardi Saveta Evrope i veza Srbije i Crne Gore sa tom institucijom služe kao dokaz da Evorpa uoèava da je Srbija nastojala da za protekle dve godine sprovede reforme, koje ne poèinju sa atenatatom na Djindjiæa, veæ se ustvari nastavljaju.
B.M.: Da li je po vašem mišljenju rukovodstvo Srbije odluèno da nastavi preko potrebne ekonomske reforme?
Dž.L.: Rukovodstvo Srbije æe svakako pokušati da sprovede reforme, koje nisu popularne pošto negativno utièu na životni standard i stvaraju probleme, bez vidljivih rezultata. Medjutim, da bi ekonomske reforme poèele da pokazuju rezultate i da bi se uvela privatizacija, koja bi odbacila korporacijske monopole takozvanih magnata u 13 do 14 kljuènih oblasti u kojima dominiraju jedno ili dva preduzeæa, koja, ako bi se privatizovala na sadašnjoj osnovi, ne bi donela ništa dobro sem poveæanja cena. Sada postoji šansa da se, na primer, stvori nezavisna centralna banka sa stvarnim monetarnim ovlašæenjima i legalnim poreskim sistemom, što sve, naravno, zavisi od još težeg zadatka da se uskoro usvoji funkcionalan ustav. Mada to zvuèi ironièno i tužno, mogu da kažem da baština Djindjiæa, na sreæu, služi kao podsticaj daljim nastojanjima da se vanredna situacija u pravosudnom domenu pretvori u stalnu politièku i ekonomsku lokomotivu, da se ta zemlja preobrazi i reforme u Srbiji ostvare. Ja se svakako nadam da æe to biti tako, dok se ne uverim u suportno.