Objavljivanje 27. redovnog godišnjeg izveštaja Stejt Departmenta o ljudskim pravima unekoliko je zasenjeno ratom u Iraku. Državni sekretar Kolin Pauel je povezao te dve èinjenice u svom saopštenju povodom objavljivanja izveštaja. On je opisao vladu Sadama Huseina kao ”klasièan primer“ èinjenice da režimi koji krše ljudska prava svojih gradjana predstavljaju najveæu opasnost po medjunarodni mir i stabilnost:
”Dok ovo govorim, amerièke snage i naši koalicioni partneri bore se da zaštite našu zemlju i svet od potencijalno katastrofalne kombinacije jedne zemlje van zakona, oružja za masovna uništavanja i terorizma. U tom procesu mi oslobadjamo iraèki narod surove tiranije koja je pokazala vrhunski prezir prema ljudskom životu. Rešeni smo da pomognemo iraèkom narodu da ima ujedinjenu, stabilnu zemlju i da krene ka demokratiji i prosperitetu pod rukovodstvom izabrane vlade koja poštuje prava svojih gradjana.“
U samom izveštaju Irak se opisuje kao ”najveæi na svetu prekršilac“ ljudskih prava i optužuje za samovoljna pogubljenja, masovne nestanke osumnjièenih disidenata i rasprostranjenu primenu muèenja, silovanja i premlaæivanja zatvorenika.
Što se tièe drugih zemalja Bliskog istoka, u izveštaju se kritikuju i Izrael i Palestinci. Navodi se da su pripadnici palestinskih snaga bezbednosti i pokret Fatah Jasera Arafata uèestvovali u anti-izraelskom nasilju i terorizmu. Takodje se kritikuje Izrael zbog preterane upotrebe sile u hapšenju osumnjièenih palestinskih militanata i zbog taktike iznudjivanja priznanja od uhapšenih.
U istom izveštaju se osudjuju kineski lideri zbog loše situacije na planu ljudskih prava. Kolin Pauel istièe da je kod kineskih vlasti pokrenuo pitanje, kako se izrazio, ”pada“ na planu poštovanja ljudskih prava u Kini tokom prošle godine. Stejt department navodi da ta kršenja obuhvataju pogubljenja van sudskog postupka, muèenje i zlostavljanje zatvorenika, kao i uskraæivanje zakonskog sudskog postupka. Medjutim, u istom izveštaju pohvaljuje se Kina zbog nekih pozitivnih koraka, ukljuèujuæi oslobadjanje nekih istaknutih disidenata i dozvolu predstavnicima tibetanskog duhovnog lidera Dalaj Lame da posete zemlju.
Pomoænik državnog sekretara za ljudska prava i rad Lorni Krener rekla je da u dugoroènom smislu postoji osnova za optimizam povodom stanja ljudskih prava u Kini:
”U izveštajima se takodje primeæuje poveæani pritisak unutar Kine za politièke reforme. Ove godine, administracija predsednika Buša prvi put podržava, ne samo disidente van Kine veæ i one u zemlji koji pokušavaju da sprovedu strukturalne reforme. Jasno je da neæemo biti svedoci promene tokom noæi. Ali tokom dužeg perioda, ti procesi možda nude najbolju nadu za demokratsku Kinu.“
Što se tièe drugih azijskih zemalja, u pomenutom izveštaju se oštro kritikuje stanje ljudskih prava u Severnoj Koreji i Burmi, uz istovremeno odavanje priznanja ”neverovatnoj snazi karaktera“ burmanske demorkatske liderke Aung San Su Ši. U pomenutom izveštaju se kritikuje i stanje ljudskih prava u svih pet bivših sovjetskih republika u Centralnoj Aziji, od kojih su neke aktivno podržavale Amerikancima predvodjeni rat protiv terorizma. Izražava se zabrinutost posebno povodom situacije u Turkmenistanu, gde je vlada zapoèela progon disidenata nakon napada na automobilski konvoj predsednika Separmurata Nijazova, prošlog novembra.
U Africi, vlada predsednika Zimbabvea, Roberta Mugabea oputužena je za sprovodjenje namerne, sistematske kampanje kršenja ljudskih prava, a slièna kritika upuæena je i na raèun libijske vlade Muamera El Gadafija, iako je Libija trenutno predsedavajuæi Komisije Ujedinjenih nacija za ljudska prava, sa sedištem u Ženevi.