Izmeðu dve ponosne zemlje i ranije je èesto dolazilo do kulturne zategnutosti i meðusobnog optuživanja za aroganciju. Ali negativno raspoloženje prema Francuskoj u Sjedinjenim Državama sada se posebno zaoštrilo. List Njujork Post je na prvoj stranici objavio fotomontažu u kojoj su glave francuskog i nemaèkog ambasadora u Ujedinjenim nacijama zamenjene glavama lasica, koje u Americi simbolišu licemerje i prevrtljivost. Voditelji programa nekoliko radio stanica u Atlanti je ponudili su slušaocima da èekiæima razlupaju jedan automobil francuske marke Pežo. Skoro svake noæi, voditelji humoristièkih kontakt emisija podgrevaju stare šale o Francuzima kao lenjivcima pa èak i kukavicama. Jedan od najomiljenijih amerièkih politièkih komentatora, Bil O’Rajli, izneo je gledište da Amerikanci bojkotovanjem francuske robe iskaljuju svoj gnev. Meðu onima koji se slažu sa njim je i Ken Vagner, vlasnik popularnog restorana Roksis, u Zapadnom Palm bièu, na Floridi. Da bi iskazao svoj gnev vagner je iz svog restorana izneo sve boce francuskih vina i drugih piæa i prosuo ih u kanalizaciju.
”Da li su Francuzi zaboravili šta se dogodilo na obalama Normandije i u Sen Lou, u Drugom svetskom ratu, ili ono što se dogodilo u Aragonskoj šumi, u Prvom svetskom ratu? Zaboravili su èinjenicu da smo uspostavili Maršalov plan posle Drugog svetskog rata i godinama održavali Evropu u životu pre nego što je stala na sopstvene noge.“
Frankofobija je ugrozila poslovanje nekih firmi. Prve nedelje posle O’Rajlijeve televizijske tirade protiv Francuza, prodaja u radnji Me ui (Mais Oui!), u Belviju, u državi Vašington, koja nudi isljuèivo francuski nameštaj i vina, smanjena je za 50 odsto, kako je izjavili vlasnica, Moli Marking:
”Mnogi govore Francuzi su ovakvi ili Francuzi su onakvi ili Kako se usuðuju da to èine. Ali mi nismo u ratu sa Francuzima. Radi se o pogrešnoj vrsti patriotizma. Amerika je zasnovana na slobodi govora i ako se to ne odnosi na naše saveznike, gde smo onda tu mi?“
Izlivi frankofobije zabrinjavaju voðstvo u Francusko - amerièkoj fondaciji - organizaciji u Njujorku, koja podstièe kontakte izmedju amerièkih i francuskih državljana i organizuje razne razmene i putovanja. Bivši profesor francuskog jezika i književnosti Šeni Pir kaže da je Francuska postala pogodna meta za one koji nemaju dovoljno strpljenja za diplomatiju.
”Izražavam sopstveno mišljenje, ali smatram da se Bušova administracija ponašala bezobzirno u spoljnopolitièkim pitanjima. To je dovelo u pitanje opstanak NATO-a i tekuæu i buduæu ulogu Ujedinjenih nacija. Uverena sam da pažnja ne bi trebalo da bude usmerena samo na francusko-amerièke odnose veæ i na položaj Sjedinjenih Država u meðunarodnoj zajednici. Iskreno se nadam da šteta neæe biti trajna.“
Saradnik vašingtonskog Centra za strateška i meðunarodna prouèavanja, Džozef Montvil, kaže da je Francuska znala da nije mogla da spreèi rat sa Irakom, ali da je svesna toga da može da bude glas celog sveta protiv onoga što smatra jednostarnim potezom amerièke vlade:
”Smatram da æe odnosi sa Francuskom biti procenjivani tek na osnovu kompleksnijih elemenata naše evaluacije posledica rata. U sluèaju pogibije velikog broja ljudi opravdanost rata æe biti detaljno razmatrana.“
Amerikanci se varaju ako misle da su samo oni ljuti. Francuski listovi i komentatori uporeðuju amerièku odluku da uputi vojnike u Irak sa tvrdnjom Adolfa Hitlera da je njegova invazija Èehoslovaèke i Poljske predstavljala preventivne mere. Ali u jednom nedavnom intervjuu britanskoj televiziji francuski predsednik Žak Širak insistirao je na tome da dugoroèni amerièko-francuski odnosi neæe biti ugroženi. Kako je rekao, duboki koreni odnosa dve zemlje ne mogu da budu ugroženi izolovanim dogaðajima.