Ivanov je rekao Savetu federacije kako smatra da su koalicione snage u Iraku do sada oslobodile samo užas i razaranja. On se podsmehnuo amerièkim tvrdnjama o brzoj i trijumfalnoj pobedi, sa minimalnim žrtvama i štetom, rekavši da su daleko od realnosti. Ivanov je rekao da se ovde ne radi o demokratizaciji Iraka i oslobadjanju njegovog naroda od diktature i patnji. Prema ruskim gledištima, rekao je on, radi se o totalnom razaranju te zemlje.
Ruski ministar inostranih poslova je ponovo rekao da je Amerikancima predvodjeno nastojanje osudjeno na propast, osim ako se pitanje rešavanja iraèke krize ne vrati pred Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ivanov je takodje upozorio amerièke i britanske snage da ne iznose tvrdnje o otkriæu iraèkih skladišta zabranjenog naoružanja kako bi opravdale svoje operacije. On je ponovio rusko gledište da samo Savet bezbednosti može da takve tvrdnje uèini legitimnim.
Ivanov je rekao da podržava nastojanja zakonodavaca da odlože ratifikaciju važnog sporazuma sa Sjedinjenim Državama o smanjenju nuklearnog naoružanja, kojim se predvidja da dve zemlje smanje broj strateških nuklearnih raketa za dve treæine - odnosno na izmedju 1700 i 2200 svaka.
Ratifikacija tog sporazuma predstavljala je najvažniju temu uoèi planiranog rusko-amerièkog samita u Sankt Peterburgu, u maju. Ali Donji dom ruskog parlamenta - Duma - odložio je prošle nedelje tu ratifikaciju na neodredjeno vreme, navodeæi kao razlog intenzivan pritisak u vezi sa Irakom i gledište da se rusko protivljenje tom ratu ignoriše. Prema ruskom zakonu, Duma treba da ratifikuje sporazum pre nego što Savet federacije poène da ga razmatra. Ivanov je rekao kako smatra da bi bilo bolje da se o sporazumu ponovo razgovara tek kada bude nadjeno politièko rešenje za iraèku krizu i kada mir bude obnovljen. Istovremeno, rekao je on, to ne znaèi da Rusija povlaèi podršku tom sporazumu.
Kratko vreme posle njegovog govora, poslanici u Savetu federacije apelovali su na predsednika Vladimira Putina da osnuje radnu grupu radi zaštite ruskih ekonomskih interesa u Iraku po završetku rata. Ruski predsednik je jedan od najistaknutijih protivnika rata za razoružavanje Iraka i svrgavanje predsednika Sadama Huseina, i tvrdi da je taj rat velika politièka greška.