Sedamdeset pet odsto redovnih kupaca internet kompanije ”Fromaž-dot-kom“ koja isporuèuje francuski sir nalazi se u SAD. Direktor kompanije Mark Refarber ocenuje da je proteklih nekoliko meseci prodaja opala za 20 odsto delimièno zbog diplomatskog trvenja izmedju Pariza i Vašingtona:
Umesto narudžbi, kaže Refarber, kompanija dobija elektronske poruka iz Amerike. U nekima se odaje priznanje francuskom stavu, ali mnoge potièu od gnevnih amerièkih klijenata. U jednoj poruci bivši klijent saopštava da je sa suprugom odluèio da bojkotuje francuske proizvode zbog neprihvatljivog ophodjenja Francuske prema Americi. Slièni pozivi na bojkot francuskog sira, vina i drugih artikala èuju se i od nekih èlanova amerièkog Kongresa. U nekim restorima u amerièkom glavnom gradu, popularni ”pom fri“ preimenovan je u ”slobodarske krompiriæe.“ Medjutim, amerièki zvaniènici kažu da neæe biti zvaniène odmazde na ekonomskom planu, a i Francuski predsednik Žak Širak je stavio do znanja da ne veruje da æe doæi do rastprostranjenog ekonomskog bojkota uprkos pogoršanju odnosa SAD sa Francuskom i nekoliko evropskih zemalja. Neki politièki analitièari, poput Žilema Parmentjea, direktora Francuskog centra za SAD sa sedištem u Parizu, smatra da bi u trgovinskom smislu, Amerikancima bilo teško da bojkotuju francuske proizvode bez da se to negativno odrazi na ostale evropske porizvode. Parmentje, medjutim, veruje da æe Francuska možda ipak morati da plati malu cenu na diplomatskom polju zbog svog stava prema iraèkoj krizi.
”Biæe politièkih posledica, nema sumnje. Amerikanci æe pokušati na razne naèine, koristeæi razne metode, da otežaju Francuskoj svaki uticaj. Ali i to ima granica. Na primer, odluèili su da æe se obnova Iraka srovoditi preko Ujedinjenih nacija, što je sasvim razumno. A ako to bude išlo preko U-N-a, Francuska æe neminovno igrati važnu ulogu.“
Medjutim, drugi diplomatski i trgovinski eksperti smatraju da Francuskoj predstoji suptilna ali nezaobilazna kazna zbog njenog antiratnog stava koja bi mogla da se ogleda u padu amerièkih investicija i poslovnih transkacija u domenu odbrane i svmirskih istraživanja. Direktor Amerièke trgovinske komore u Parizu Stiven Piers takodje predvidja probleme u amerièko-francuskim poslovnim odnosima, mada za sada nije uoèio pad amerièkih investicija:
”Kontaktirali su me predstavnici nekih amerièkih kompanija da mi saopšte da više neæe kupiti ni jedan ”erbus,“ ili da više neæe naruèivati gume marke ”Mišelin“.
Prošle godine broj amerièkih turista u Francuskoj veæ je bio opao za 18%, i podaci za ovu godinu ukazuju da se taj trend nastavlja. Medjutim, ni zaledjeni odnosi izmedju Vašingtona i Pariza ne mogu da navedu neke, poput Rona Gaša iz Kentakija, da odole èarima glavnog grada Francuske.
”Prvo sam gajio izvesnu rezervisanost jer su me kod kuæe svi pitali da li zaista želim da odem Francusku gde nas više ne vole. U stvari, govorkalo se da nas nikada i nisu voleli, a ja znam da to nije taèno.“
Geš dodaje da nije imao nikakvih problema putujuæi po Francuskoj, a kada isprièa da je i sam protiv rata sa Irakom, Francuzi - kaže on -- postaju posebno ljubazni.