Zoran Ðinðiæ, reformator koji se 2001. našao na èelu prve srpske postkomunistièke vlade, bio je èest posetilac Vašingtona i kljuèna liènost u pregovorima koji su doveli do ukidanja amerièkih sankcija protiv Srbije i jugoslovenske federacije, zavedenih tokom ere Slobodana Miloševiæa. Predsednik Buš je narodu Srbije poslao izraze sauèešæa. Amerièki državni sekretar Kolin Pauel je, preko svog predstavnika za štampu Rièarda Bauèera, izjavio da æe pokojni premijer biti upamæen po ulozi koju je imao u slanju gospodina Miloševiæa pred sud u Hagu, pod optužbom za ratne zloèine, što je izvršeno uprkos znaèajanom protivljenju u Srbiji:
“Njegova hrabra odluka da izruèi Miloševiæa u Hag, kako bi mu bilo suðeno zbog ratnih zloèina, predstavljala je kljuèni trenutak koji je pomogao Srbiji da sagleda i prevaziðe svoju skorašnju prošlost. On se zalagao za ekonomske i politièke reforme neophodne za integraciju Srbije u Evropu, i javno se protivio svakom obliku ekstremizma. Hrabro je zapoèeo kampanju za borbu protiv organizovanog kriminala, koji preti svakoj instituciji srpskog društva,“ rekao je Bauèer.
Kako se navodi u izjavi sekretara Pauela, SAD ostaju privržene pomaganju Srbiji da preduzme dalje reforme, koje æe je povestu put svetlije i prosperitetnije buduænosti.
Portparol Rièard Bauèer je izjavio da je još rano da se proceni kakve posledice æe smrt Zorana Ðinðiæa imati po napore da se pred lice pravde izvedu i drugi osumnjièeni ratni zloèinci, za koje se veruje da se kriju u Srbiji, ali je dodao da veruje da æe vlada koju je formirao pokojni premijer nastaviti da sprovodi njegovu politiku. Amerièka pomoæ novo-formiranoj zajednici Srbije i Crne Gore zavisi od saradnje te zajednice sa sudom u Hagu, a prema važeæim zakonima, pre nego što nastavi pružanje pomoæi, amerièka administracija mora da 15. juna odluèi da li je saradnja zajednice sa sudom u Hagu bila zadovoljavajuæa.
SAD vrše pritisak na Srbiju, posebno u vezi sa hapšenjem i izruèenjem bivšeg komandanta vojske Republike Srpske, Ratka Maldiæa, koji je optužen za genocid tokom rata u Bosni, kao i dvojice oficira bivše JNA koji su takodje optuženi za ratne zloèine. Bauèer je izjavio da amerièki zvaniènici znaju da su ta trojica još uvek na slobodi, dodavši da je “potrebno da se još toga uradi”, kako bi se osiguralo da oni budu izvedeni pred sud.