Bušova administracija poèela je da iznosi neke cifre u vezi sa troškovima moguæe vojne akcije protiv Iraka, pa su neki listovi poèeli da razmišljaju o moguæim posledicama po amerièku privredu. Procenjuje se da bi rat mogao da košta izmedju 80 i 100 milijardi dolara, a kako nekoliko listova istièe, taj teret podneli bi amerièki poreski obveznici. Ali listovi takodje podseæaju da je posle Zalivskog rata Saudijska Arabija isplatila Sjedinjenim Državama desetine milijardi dolara na ime ratnih troškova. Amerièki nacionalni list USA Daily, ovako izražava svoju zabrinutost:
”Bela kuæa predvidja da bi Sjedinjene Države morale godinama da održavaju svoje prisustvo u Iraku. Uprkos tome, administracija izbegava da pruži realno objašnjenje kako æe država da plati taj ogroman izdatak, kada deficit neprestano raste, a troškovi za nacionalnu bezbednost i rat protiv terora veæ preoptereæuju budžet. Umesto da predloži naèin za finansiranje rata, Buš nastavlja da vrši pritisak za smanjenje poreza u visini od 695 milijardi dolara, u narednih deset godina, što æe još više poveæati deficit. Njegov nastup je suprotan onome što se dogadjalo u poslednjih 140 godina amerièke istorije.“
U Kaliforniji, list Los Andjeles tajms primeæuje da je suma od 100 milijardi dolara dvostruko veæa od prošlomeseènog predvidjanja sekretara za odbranu Donalda Ramsfelda:
”Kongres je najzad poèeo da pita koliko æe koštati rat. U dobrim vremenima odgovor je teško podnošljiv. Ali, kada je privreda u lošem stanju, odgovor je - udarac u pleksus. Ako se tome još dodaju milijarde koje je Turska iznudila u takoreæi pijaènom cenjkanju, cena prevazilazi sto milijardi. Ako pretpostavimo da æe stabilizacija Iraka potrajati duže od šest meseci, raèun æe još više porasti. Sjedinjene Države bi trebalo više da se potrude u nagovaranju moguæih saveznika da nam pomognu u pokrivanju troškova, a predsednik Buš bi trebalo da odustane od daljeg smanjenja poreza. Amerièki poreski obveznici zaslužuju da im se objasne finansijske posledice rata spojene sa velikim poreskim olakšicama.“
Pored velikih troškova moguæeg rata u Persijskom zalivu, listovi izražavaju zabrinutost i za stanje amerièke privrede. List Dimoin redžister, koji izlazi u Ajovi, ovako to sumira:
”U ponedeljak, jedna anketa je pokazala da poslodavci smanjuju broj planiranih novih radnih mesta. U utorak smo èuli da su investitori prošlog meseca povukli milijardu dolara uloženih u privredu. U sredu smo saznali da je poverenje potrošaèa palo na najniži nivo u poslednjih desetak godina. Ljudi su zabrinuti za buduænost, a predsednik Buš i dalje tvrdi da je smanjenje poreza pravi odgovor.“
Oèigledno je, zakljuèuje Dimoin redžister, da predsednik Buš ne razume u èemu je problem.