Komandant amerièkih vojnih snaga u Evropi general Džejms Džons je ukazao danas pred novinarima u Štutgartu, da bi napad na Irak iz Turske obezbedio stratešku prednost, ali je naglasio da odluka turskog parlamenta da ne dozvoli stacioniranje amerièkih trupa u Turskoj neæe omesti planove Sjedinjenih Država. Kako navodi dopisnik Glasa Amerike iz Štutgarta Rodžer Vilkison, general Džons je takodje izrazio želju da reorganizuje mrežu amerièkih vojnih baza u Evropi da bi bolje reagovale na izazove poput terorizma.
Bivši komandant marinaca general Džejms Džons je naveo da amerièki vojni planeri razmatraju alternative za sluèaj da turski parlament ostane pri svojoj odluci da ne dozvoli stacioniranje amerièkih trupa u Turskoj. No, on se još uvek nada da æe amerièke trupe moæi da otvore severni front da bi prikovale iraèke trupe u severnom delu Iraka. General Džons je ukazao pred novinarima u amerièkom glavnom štabu u Štutgartu da bi stacioniranje amerièkih vojnika u Turskoj prinudilo Sadama Huseina da koncentriše svoje trupe i u severnom i u južnom delu Iraka. “Iako smatram da severni front nije presudan, prisustvo naših trupa duž severnog dela Iraka bi nam svakako dalo vojnu prednost u obraèunu sa snagama Sadama Huseina. Sadam Husein bi morao da obrati veæu pažnju severu zbog èega ne bi mogao da koncentriše sve svoje snage na jugu, ili na bilo kom drugom pravcu iz koga, po njegovom mišljenju, mogao biti napadnut “, objasnio je Džons.
Preko stotinu hiljada amerièkih vojnika je veæ rasporeðeno u oblastima južno od Iraka, u okviru priprema za vojnu akciju protiv Sadama Huseina. Amerièka i turska vlada su sklopile sporazum o stacioniranju šezdeset dve hiljade amerièkih vojnika u Turskoj. No, taj sporazum nije dobio dovoljnu podršu u turskom parlamentu. Uprkos intenzivnim amerièko-turskim pregovorima koji su u toku, turski premijer Abdula Gul je odbio danas da navede da li æe vlada koju predvodi ponovo zatražiti od parlamenta da odobri stacioniranje amerièkih trupa na turskom tlu. General Džejms Džons je pokušao da uveri nemaèku vladu da planirano smanjenje broja amerièkih vojnika u Nemaèkoj i drugim zapadnoevropskim zemljama nije povezano sa njenim žestokim protivljenjem ratu protiv Iraka. “Sve što preduzimamo nije ni na koji naèin povezano sa sadašnjom politièkom situacijom u pogledu Iraka. To nikada ni na koji naèin ne bi trebalo da se okarakteriše kao automatsko reagovanje na neslaganje na politièkom nivou“, tvrdi amerièki general.
General Džons je predoèio da amerièka vlada planira da promeni koncept o velikim bazama, ali da je taj plan još uvek u poèetnoj fazi. Te velike baze su nastale u doba hladnog rata i ukljuèuju stanove, škole i bolnice. One bi bile zamenjene fleksibilnijim pripremnim bazama u kojima bi trupe mogle da rotiraju u kratkim periodima. Ideja je, prema reèima generala Džonsa, da se stekne sposobnost za brzo reagovanje na nove pretnje i istovremeno bude finansijski efikasniji. General Džons je naveo da æe nova strategija o bazama verovatno stupiti na snagu kroz dve godine.