Usvajanjem povelje o ljudskim i manjinskim pravima kao sastavnim dijelom Ustavne povelje, zaokružuje se ustavni sistem državne zajednice Srbija i Crna Gora, rekao je u uvodnom izalaganju èlan ustavne komisije koja je saèinila posebnu povelju Zoran Žižiæ (SNP). On je saopštio da su i èlanovi Venecijanske komisije saglasni da se posebnom poveljom ljudska i manjinska prava štite kvalitetnije i od evropskih standarda.
Žižiæ je rekao da su u posebnoj povelji definisana: “…kolektivna prava i naèin korišæenja kolektivnih prava samostalno i u zajednici s drugima, i uèešæe pripadnika nacionalnih manjina u procesu odluèivanja, èak i njihovo odluèivanje preko savjeta o pojedinim pitanjima koja se tièu njihovog jezika, kulture… što sve u svemu govori da smo pošli èak i jedan korak dalje u odnosu na medjunarodna dokumenta”.
Poslanik DUA Ferhat Dinoša rekao je da povelji nedostaje manjinski veto, odnosno mehanizam zaštite kolektivnih prava, potom dvodomni parlament, institut ombudsmana, kao i pravo na osujeæivanje državnih projekata koji mijenjaju etnièku strukturu tamo gdje manjina èini veæinu. Dinoša nije prihvatio ocjenu da su poveljom garantovana ljudska i manjinska prava iznad evropskih standarda: “Ima modela u Evropi koji nude mnogo više, ali, èinjenica je da æe ova Povelja ponuditi više nego što se do sada imalo,“ rekao je Dinoša.
”Povelja je pozitivan iskorak sa prepoznatljivim savremenim standardima, ali nije iznad njih,“ rekao je potpredsjednik parlamenta Rifat Rastoder(SDP). On je prigovorio da se poveljom autentièni manjinski narodi izjednaèavaju sa svim drugim nacionalnim manjinama, ali i pomenuo još jednu neprihvatljivu normu:
“Zabranjena je samo nasilna asimilacija, što implicira da je svaka druga dozvoljena”.
Za poslanika DPS-a Predraga Boškoviæa povelja je kvalitetan pomak u odnosu na ono što se imalo do sada, ali, tvrdi on, ima još prostora za poboljšanje teksta povelje.
Crnogorski parlament raspravu nastavlja sjutra razmatranjem izmjena zakona o izboru predsjednika Republike.