Turci traže navodno 32 milijarde dolara za korišæenje turskih baza u sluèaju rata sa Irakom. Podsetimo se, turska podrška Americi od krtiène je važnosti zbog toga što Turska deli granicu sa Irakom i što je jedina zemlja èlanica NATO-a sa veæinskim mulimanskih stanoviništvom. Medjutim, rat protiv Iraka nije popularan u Turskoj èija vlada -- ustolièena pre svega 3 meseca -- pažljivo prilazi tom pitanju. Struènjak za Tursku u londonskoj kancelariji investicione firme ”Meril Linè,“ Ajzek Tabor, ukazuje da bi rat imao negativne posledice po tursku privredu.
”Znamo na primer da æe turizam da zamre. Znamo takodje da æe se veæ negativan efekat poveæanja cena nafte još više pogorošati. Poverenje na domaæem planu pretrpeæe znatne posledice, i možda biti sasvim poljuljano. A pod takvim uslovima nema govora o direktnim stranim investicijama.“
Turska privreda je veæ u haotiènom stanu. Nova vlada, na èijem se èelu nalazi stranka sa islamistièkim korenima, ima veliku veæinu u parlamentu ali svojim poèetnim potezima nije uspela da poveæa poverenje investitora. Medjunarodni monetarni fond još uvek nije obnovio zajmove Turskoj, zemlji za koju struènjak u vašingtonskom ”Centru za medjunarodne i strategijske studije,“ Bulent Aliriza, kaže da se veæ drži za pojas za spasavanje.
”Turska ima ozbiljan problem sa MMF-om -- a to znaèi da æe ekonomska situacija još mnogo više da se pogorša. Sveukupna ekonomska slika nije dobra. Na primer: dok zemlje Istoène Evrope dobijaju milijarde dolara u vidu direktnih investicija medjuanrodnog privatnog sektora, Turskoj je prošle godine priteklo manje od 300 miliona dolara.“
Analitièar Aliriza dodaje da nova turska vlada ne dobija podršku kojoj se nadala ni od poslovne zajednice ni od Evropske unije, koja je uz to odložila pregovore sa Ankarom u pristupu Turske u EU. Imajuæi u vide navedeno, turskoj vladi je potrebna novèana kompenzacija koju traži od SAD, ukazuje analitièar korporacije ”Meril Linè,“ Ajzek Tabor.
”Postoji neka vrsta politièkih prednosti ukoliko ljudi shvate da, uprkos tome što ne žele da budu umešani u rat protiv Iraka, ipak postoji monetarna komenzacija; i da æe živeti bolje zahvaljujuæi toj pomoæi. Stoga je ona možda politièki izvodljiva.“
Analitièari kažu da bi ukidanje postojeæih ekonomskih sankcija prema Iraku imalo pozitivan uticaj na tursku privredu. Medjutim, oni užurbano dodaju da bi viši nivo nemira medju turskim Kurdima, koji žive i sa truske i sa iraèke strane granice, mogao da neutrališe tu korist.