Samo što je Evropska unija uspela da izgladi razlike medju svojim èlanovima u pogledu iraèke krize, francuski predsednik je izazvao novu podelu sa potencijalnim i gotovo sigurnim novim èlanovima, nazvavši njihovu podršku Sjedinjenim Državama detinjastom.
Širak je rekao da je njihovo ponašanje neodgovorno i da pokazuje loše manire. Po njegovom mišljenju, jednostano je trebalo da æute. Francuski predsednik Širak i nemaèki kancelar Gerhard Šreder predvode deo Evropska unije koji u ovom trenutku ne stoji uz Vašington, u pretnjama Iraku da æe upotrebiti silu ako se ne razoruža. Francuski lider je rekao da je deset bivših komunistièkih zemalja, koje su potpisale dva pisma o podršci amerièkoj politici, krenulo opasnom stazom. On ih je podsetio da parlamenti sadašnjih èlanova Evropske unije još nisu ratifikovali njihov prijem u èlanstvo. Francuski predsednik je posebno izdvojio Bugarsku i Rumuniju - dve zemlje koje bi trebalo da budu primljene tek 2007. On je rekao da su te dve zemlje teško mogle da nadju bolji naèin da smanje svoje šanse za ulazak u Uniju. Rumunski premijer Adrijan Nastase, na diplomatski naèin je odgovorio na ovu Širakovu uvijenu pretnju:
”Smatram da niko ne može da procenjuje ko je bolji Evropljanin, a ko nije.“
Zamenik poljskog ministra inostranih poslova Adam Rotfeld upotrebio je manje diplomatski reènik, rekavši da njegova zemlja ima pravo da odluèi šta je dobro za nju i da bi Francuska trebalo to da poštuje. Jedan madjarski diplomata veteran izjavio je da ga nadmeni ton francuskog predsednika podseæa na naèin na koji je bivši Sovjetski Savez postupao prema svojim saveznicima tokom Hladnog rata. Britanski premijer Toni Bler brzo je ustao u odbranu zemalja kandidata:
”Mislim da niko nije rekao da one treba da budu nešto drugo do puni èlanovi Evropske unije, niti da nemaju pravo da izražavaju svoja gledišta. Mislim da te zemlje vrlo dobro znaju znaèaj bliskosti Evrope i Amerike.“
Britanski premijer je najèvršæi evropski pobornik oèuvanja transatlantske veze. Funkcioneri Evropske unije odmah su pokrenuli akciju za smanjivanje štete, nastojeæi da spreèe pojavu nove podele na kontinentu. Komesar Evropske unije za spoljne poslove, Kris Paten, rekao je da je jedinstvo važno, ali da ni jedna zemlja ne bi trebalo da diktira drugoj kako da se ponaša:
”Svi imamo razlièite naèine izražavanja, ali Evropska unija je klub jednakih, i svaèije mišljenje se mora uvažavati.“
Francuska je oduvek pokazivala nelagodnost zbog uveæanja Evropske unije, strahujuæi da æe sa širenjem na istok njen uticaj neminovno oslabiti. U poslednjih 50 godina Francuska je možda više od bilo koje druge zemlje uticala na oblik Evropske unije. Ali, kako æe se Unija uskoro proširiti sa 15 na 25 èlanica, težište æe se premestiti na istok i Parizu æe biti sve teže da nameæe svoju volju.