Po svemu sudeæi, najveæe demonstracije u Evropi održane su u Rimu, gde je - kako se procenjuje - milion ljudi izašlo na ulice, od tinejdžera do penzionera. Demonstranti su nosili parole na kojima je pisalo ”Mir je u našim rukama” i ”Bacite Buša, a ne bombe,“ a ulice su bile ispunjene zastavama u duginim bojama, sa napisom ”Mir.“ Gradonaèelnik Rima, Valter Veltorini, rekao je da su demonstracije predstavljale protest i protiv rata i protiv terorizma. I u Londonu je bilo masovnih demonstracija. Policija procenjuje da je najmanje pola miliona ljudi marširalo ulicama, u okviru jednog od najveæih protesta u britanskoj prestonici posle Drugog svetskog rata, dok organizatori tvrde da ih je bilo mnogo više. U Berlinu se takodje okupilo oko pola miliona ljudi, koji su nosili parole sa napisima ”Ne damo krv za naftu“ i ”Vodite ljubav, a ne rat.“ Nemaèki kancelar Gerhard Šreder, koji se od poèetka protivi prenagljenom ratu, zalaže se za to da se insepktorima Ujedinjenih nacija da više vremena. Francuska se zalaže za isto. U Parizu, nekoliko desetina hiljada demonstranata blokiralo je ulice u centru grada, a velikih protesta bilo je i u prestonicama Švajcarske i Holandije. Na protestu u Atini bilo je i nasilja, pa je policija upotrebila suzavac u sukobima sa grupom demonstranata kraj amerièke ambasade. Nekoliko stotina demonstranata izdvojilo se iz miroljubive mase i poèelo da baca kamenje i flaše sa benzinom, tokom sukoba koji je izbio u parku kraj zgrade ambasade. U miroljubivom delu protesta u Atini uèestvovalo je nekoliko desetina hiljada ljudi.