Muzej savremene umetnosti nazvao je ovu postavku ”Matis -Pikaso“. Jednostavni naziv za dvojicu umetnika koje nije potrebno posebno predstavljati. Direktor muzeja Glen Louri (Glenn Lowry) je rekao da su takmièenje i saradnja Henrija Matisa i Pabla Pikasa izmenili pravac u kome se kretala umetnost dvadestog veka.
”Ono što vidite na našim zidovima su 132 apsolutno izvanredna dela: skulpture, platna i crteži na papiru koji obuhvataju èitavu karijeru dvojice umetnika, koji su bili praktièno integralni za svako razumevanje 20. veka, a svakako za viziju i razumevanja moderne umetnosti koju ovde reprezentujemo.“
O dvojici umetnika se èesto razmišlja samo u smislu njihovog rivalstva i kontrasta. Matisov rad je bio veliki, smeo, svetao. On je bio majstor kolorita i slikao je radove koji su bili odraz lepote i smirenosti. Pikaso se fokusirao na formu i koncept. Njegovi radovi su èesto gnevni, nadrealni, a ponekad i zastrašujuæi. Kirk Varnidou (Varnedoe), jedan od šest kustosa koji su sastavili ovu izložbu, kaže da bi kultura 20. veka bila nepotpuna bez ove dvojice umetnika.
”Matis je bio veliki kolorista, a Pikaso veliki kad je u pitanju forma. Oni su veoma razlièiti kao umetnici. Matis je bio daleko manje zainteresovan za istraživanja u oblasti, na primer, konstruisane skulpture, koja je bila tako važna Piaksu. Pikaso je više inovativan i invetnivan. Matis je postojaniji kao umetnik. On je brilijantan slikar.“
Medjutim, ko-kustos Džon Elderfild (John Elderfield) kaže da se èesto zanemaruje veliki uticaj koji su ova dva umetnika imala jedan na drugog.
”Ako postoji išta što bi se moglo nazvati našim motom u sastavljanju ove izložbe to je Pikasova izjava da: ”Niko nije pažljivije posmatrao Matisove slike od mene, niti je iko pažljivije posmatrao moje od njega.“
Da bi se ilustrovao ovaj odnos, odnosno neprestani umetnièki dijalog izmedju njih dvojice, na izložbi su prikazani jedni kraj drugih radovi kojima su slikari odgovarali jedan drugom na umetnièka dela. Taj proces poèinj sa dva autoportreta iz 1906. godine, neposredno pošto su se sreli, a nastavlja se sa dva platna koja su razmenili naredne godine. U ranim godinama stvaralaštva, kažu struènjaci, Pikaso je pokušavao da sustigne starijeg Matisa. To se promenilo 1907. godine kad je Pikaso u umetnièku mapu sve uneo kubizam, svojim delom ”Les Demoiselles d“Avignon“, na èiji nastanak su uticale afrièke plemenske maske. Matisu, koji je prvi upoznao Pikasa sa afrièkim plemenskim maskama, to delo se u poèetku uopšte nije dopalo. Kustos Kirk Varnidou kaže da je situacija promenila smer deset godina nakon toga. Matis je slikao bogate, senzualne fantazije dok je Pikaso kanalisao lièno nezadovoljstvo u nadrealizam, stvarajuæi radove na kojima su dominirali nasilje, ružnoæa i deformisanost. Kad je njegov život postao sreæniji, zbog prisustva ljubavi, on se okrenuo Matisu:
”Pikaso je poèetkom tridesetih morao da se okrene Matisu. Dok je njegova veza sa Marijom Terezom Valters sazrevala, iznenada je osetio potrebu za senzualnim izrazom, koji više nije sadržao deformaciju nadrealizma. Kome je mogao da se okrene nego Matisu?“ Džon Elderfild kaže da je istraživanje u okviru priprema za ovu izložbu otkrilo daleko bogatiji i kompleksniji odnos izmedju te dvojice umetnika no što se ranije verovalo.
”Posmatrajuæi ove radove skupa ne samo da prepoznajem kompleksnost odnosa dvojice umetnika i naèin na koji su oni pomogli jedan drugom u cilju podizanja nivoa njihove umetnosti, veæ takodje shvatam da ni jedan od njih izgleda nije mogao da dosegne takva umetnièka dostignuæa bez prisustva onog drugog.“ Krajem Drugog svetskog rata, Pikaso je otišao na jug Francuske gde su se dvojica umetnika zbližila, obojica pronašavši utehu u èinjenici da - za razliku od mnogih drugih umetnika - nisu pobegli iz Francuske tokom nacistièke okupacije i shvativši, kako je to jedan od kustosa rekao, da su ”sami na vrhu brda“. Matis je jednom rekao Pikasu: ”Moramo razgovarati što je moguæe više. Kad jedan od nas dvojice umre biæe stvari o kojima onaj drugi nikada ni sa kim više neæe moæi da razgovara.“
Izložba ”Matis - Pikaso“ u Muzeju savremene umetnosti u Njujorku biæe otvorena do 19. maja.