Amerièka vlada istièe da se još uvek nada da æe izbeæi vojni sukob zbog prkošenja iraèke vlade rezolucijama Ujedinjenih nacija o razoružavanju Iraka. No, prema reèima visokih vladinih funkcionera, ukoliko dodje do rata, u ofanzivnim operacijama bi se izbegavalo nanošenje teške štete civilnoj infrastrukturi i posleratna vojna uprava ne bi bila produžena. Državni sekretar Kolin Pauel je ukazao pred Budžetskim odborom Predstavnièkog doma da ne može taèno da predvidi trajanje ili cenu konflikta, ali da se nada da bi konflikt bio “kratkotrajan“ - sa operacijama usredsredjenim na “despotsko vodjstvo“, a ne civilno društvo. Da bi kampanja bila uspešna, neposrednu odgovornost za upravljanje zemljom preuzela bi -po Pauelovim reèima - amerièka vojna komanda, ali takvo stanje ne bi trajalo dugo.
“Naš cilj je brzi prelaz sa vojne uprave. Mi ne želimo da amerièki general upravlja muslimanskom zemljom duže vremena. Želimo prelazak na civilnu upravu, prvobitno pod vodjstvom jednog amerièkog civila ili medjunarodne liènosti, ili pod nekom vrstom medjunarodnog aranžmana. Sa takve civilne uprave prešlo bi se, što je moguæe brže, na iraèku vladu koja zastupa svoj narod. “
Državni sekretar Pauel je predoèio da bi svrgavanje sadašnjeg iraèkog režima moglo biti jednostavno, poput “šetnje po suncu“, ili komplikovanije ukoliko Sadam Husein sabotira naftna polja ili upotrebi taktiku drugih paljevina. No, prema Pauelovom mišljenju, obnova civilnog društva u Iraku ne bi trebalo da bude teška kao što je bila u osiromašenom Avganistanu jer Irak ima efikasnu birokratiju, snažnu srednju klasu, obrazovan narod i godišnje prihode od nafte u iznosu od dvadeset milijardi dolara. Sekretar za odbranu, Donald Ramsfeld, je izneo slièno glediste na pretresu u Senatu. Ramsfeld je takodje ukazao da ne može da predvidi cenu moguæeg rata, ali da smatra da bi stajao manje od pustošenja u sluèaju da iraèka vlada dostavi svoje hemijsko i biološko oružje medjunarodnim teroristima. Ramsfeld je takodje naglasio da bi amerièka vojska morala da igra ulogu u posleratnom upravljanju u Iraku, ali ne duže nego što bi to bilo apsolutno neophodno.
“Sjedinjene Države moraju biti spremne da ostanu tamo dogod to bude potrebno, ali ni jedan dan duže. Nismo zaintersovani za osvajanje tudje zemlje ili teritorije. Nismo zainteresovani za tudju naftu, kako to neki novinski èlanci sugerišu.“
I sekretar za odbranu Ramsfeld i državni sekretar Pauel oèekuju da æe NATO prebroditi sadašnji spor o zaštiti Turske od moguæeg napada Iraka kao što je prebrodio sporove u prošlosti. Pauel je razgovarao ranije juèe sa turskim ministrom inostranih poslova Jašarom Jakišom o upotrebi turskih vojnih baza u sluèaju rata sa Irakom i oèekuje se nova pomoæ Sjedinjenih Država Turskoj da bi se ublažile ekonomske posledice moguæeg konflikta. Pauel je, medjutim, odbio da navede pred Budžetskim odborom Predstavnièkog doma koliko bi iznosila pomoæ Turskoj . Što se tièe sliène dodatne pomoæi od više milijardi dolara koju je zatražio Izrael, Pauel je ukazao da amerièka vlada “potpuno shvata“ potrebe Izraela , ali da još nije odluèila kako da odgovori.