N.B.: Beograd je na mene tokom ove poslednje posete ostavio vizuelno veoma impresivnu sliku o napretku, pogotovo u odnosu na moju prethodnu posetu, pre godinu dana. Sasvim su oèigledni znaci ekonomskog progresa, ukljuèujuæi izvanredne restorane i drugo. Naše osoblje u ambasadi je takodje impresionirano napretkom ekonomskih reformi i radom novih vlasti, èiji uspeh je oèigledan i u odnosu na susedne zemlje.
B.M.: U kojoj fazi se sada nalazi Srbija i Crna Gora u nastojanju da se uèlani u “Partnerstvo za mir”?
N.B.: Kao što sam u ranijim intervjuima naglašavao, oèekuje se da Srbija i Crna Gora ispuni tri uslova da bi se uèlanila u program “Partnerstvo za mir”. Ti uslovi ostaju isti, njima se ništa neæe dodati, niti oduzimati. Dva preostala uslova koja bi trebalo ispuniti odnose se na saradnju sa Haškim sudom, kao i vojne odnose izmedju Vojske Republike Srpske i Vojske Srbije i Crne Gore. Mada je postignut izvesan napredak po pitanju saradnje sa Haškim sudom, još ima optuženih za ratne zloèine koji su na slobodi i koje treba uhapsiti i poslati u Hag. Takodje bi trebalo obezbediti bolji pristup vojnim arhivama. Želim da naglasim da smo saglasni da je postignut izvestan uspeh, ali on nije dovoljan.
B.M.: O èemu ste u Pentagonu razgovarali sa potpresednikom savezne skupštine, Borisom Tadiæem?
N.B.: Razgovor je bio veoma dobar, otvoren i prijateljski. Vojni ataše Srbije i Crne Gore u Vašigtonu, Milorad Periæ, koji je veoma aktivan u uspostavljanju kontakata, pozvao me je i predložio da se sastanem sa g. Tadiæem, sto sam prihvatio. Razgovarali smo, izmedju ostalog, o nekim inovacijama koje on i njegove kolege žele da uvedu, a koji se odnose na pitanje civilne kontrole aktivnosti vojnog establišmenta i obaveštajne službe, što u stvari predstavlja nov koncept u Srbiji i Crnoj Gori. On je zatražio savet u vezi sa tim pitanjima i želeo da sazna kako su ona rešena u SAD. Pored toga, ukazao sam da nakon zadovoljavajuæeg ispunjavanja uslova za bilateralnu saradnju, postoji niz moguænosti za dodeljivanje pomoæi u domenu vojne obuke i drugim pitanjima, ukoliko to budu zahtevale vlasti Srbije i Crne Gore.
B.M.: Kakve su moguænosti za razvoj novih pristupa u bilateralnoj vojnoj saradnji izmedju dve zemlje?
N.B.: Poznato nam je, kao i zvaniènicima Srbije i Crne Gore, da bi trebalo da se promene obim, organizaciona struktura i svrha vojnih snaga, dok bi odnosi sa susednim zemljama trebalo da budu zasnovani na logiènoj i praktiènoj osnovi. Mi smo spremni da pomognemo. Postoje regionalne organizacije za koje bi bilo prirodno da saradjuju sa Srbijom i Crnom Gorom, kao što su razne organizacije zemalja na jugoistoku Evrope, èije vojne snage se obuèavaju za mirotvorne akcije u Evropi i van nje. To je opcija koju bi mogla da razmotri Srbija i Crna Gora, kao i pitanje zajednièkih vojnih vežbi u okviru “Partnerstva za mir“. Postoje dobre moguænosti za pružanje pomoæi u okviru bilateralnih odnosa sa SAD ili u okviru NATO-a. Srbija i Crna Gora može da podnese zahteve za razne vidove vojne pomoæi, što bi moglo da olakša proces transformacije.
B.M.: I na kraju, da li uoèavate neku razliku u tretmanu nove drzave, Srbije i Crne Gore, od strane SAD u poredjenju sa, sada bivšom Jugoslavijom?
N.B.: Èestitam narodima Srbije i Crne Gore na osnivanju nove državne zajednice i na novim odnosima. Donošenje novog ustava biæe od pomoæi u upravljanju državom na obostrano zadovoljstvo. Mi sa zadvoljstvom privhatamo novu državu, Srbiju i Crnu Goru, kao evorpsku zemlju, i potencijalno èlanicu organizacija kojima bi ta zemlja želela da pristupi, kao što je “Partnerstvo za mir”, Evropska unija, i regionalne organizacije koje bi mogle da budu od pomoæi za ekonomski progres i razvoj. Znaèajnijih promena u stavu SAD prema Srbiji i Crnoj Gori nema, ali se izražava nada da æe ta država uæi u evorpsku i regionalnu integraciju i mi želimo da pomognemo u tom procesu, ukoliko to bude zahtevala nova država.