Novinarima u Beogradu Solana je rekao da je Evropska unija jedinstvena oko najvažnijih pitanja u vezi sa Irakom i naveo da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija treba da bude mesto za sve važne odluke vezane za iraèku krizu. Solana je optužio iraèkog lidera Sadama Huseina da ne saraðuje sa inspektorima Ujedinjenih nacija i da mora da promeni ponašanje ali i dodao da inspektorima u Iraku treba dati sve vreme koje je potrebno.
Inaèe, boravak u Beogradu Havijer Solana iskoristio je da najvišim zvaniènicima Srije, Crne Gore i nove zajednice saopšti kako je sada najvažnije da zajednica Srbija i Crna Gora što pre poène da funkcioniše. Solana je razgovarao sa predsednikom pre dva dana ukinute Jugoslavije Vojislavom Koštunicom, premijerima Srbije i Crne Gore Zoranom Ðinðiæem i Milom Ðukanoviæem, potpredsednikom Savezne vlade Miroljubom Labusom i kandidatom za predsednika zajednice Srbija i Crna Gora Svetozarom Maroviæem i u svim tim razgovorima poruèio je da æe nova zajednica imati svu podršku Evropske unije. Posle razgovora sa Solanom kandidat za predsednika zajednice Svetozar Maroviæ je izjavio da sada svi mnogo oèekuju. Neki da vide grešku prvog dana i kažu kako je stvaranje zajednice loš potez, a neki drugi oèekuju da to veæ narednog dana bude raj koji æe biti argument za sve one koji su govorili kako je nekada bilo mnogo bolje kad smo imali veliku Jugoslaviju, rekao je Maroviæ. Možda veæu medijsku pažnju od posete evropskog komesara Havijera Solane izazvala je odluka predsednice Skupštine Srbije Nataše Miæiæ da æe datum predsednièkih izbora odrediti odmah posle usvajanja novog Ustava Srbije, odnosno njegovog usklaðivanja sa Ustavnom poveljom zajednice Srbije i Crne Gore a najkasnije do poèetka redovnog jesenjeg zasedanja republièke Skupštine Srbije. Tokom konsultacija izražena je spremnost svih relevantnih politièkih subjekata da se rok za usklaðivanje Ustava Srbije sa ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora iskoristi za donošenje novog ustava Srbije. Rezultat te promene može biti i promena ovlašæenja predsednika, a samim tim i naèin izbora predsednika i njegovog opoziva, istakla je Nataša Miæiæ.
Ovakva odluka izazvala je razlièite politièke reakcije. Vladajuæa koalicija potez predsednice Parlamenta ocenjuje kao racionalan, a Demokratska stranka Srbije smatra da je Nataša Miæiæ izvršila svojevrstan državni udar. Nevladina organizacija Centar za slobodne izbore i demokratiju ocenio je odluku predsednice Skupštine suprotnom duhu i ciljevima Ustava, a šef katedre za javno pravo profesor Pravnog fakulteta Zoran Tomiæ tvrdi da je odluka Nataše Miæiæ zakonita i politièki legitimna, ali da je zakon o izboru predsednika neustavan.