Linkovi

Sutra odluka o raspisivanju predsednièkih izbora u Srbiji - 2003-02-05


Visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije Dragan Joèiæ izjavio je da bi predsednica parlamenta Nataša Miæiæ, ukoliko poštuje Ustav trebalo da sutra raspiše izbore za predsednika. Ona je izabrana po Ustavu i ne bi trebalo da se ponaša po slovu zakona koji je neustavan i koji je usvojen pre nešto više od mesec dana, rekao je Joèiæ.

Predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije Bojan Pajtiæ misli, meðutim, drugaèije. Nema kršenja Ustava a jedini akt koji definiše ovu situaciju jeste Zakon o izboru predsdnika republike, kategorièan je Pajtiæ.

A šef poslanièke grupe DOS-Reforma Srbije Èedomir Jovanoviæ izjavio je da se kvalitetno rešenje za nastalu krizu može rešiti tako što neizostavno treba vezati izbor predsednika republike za izradu novog ustava i potom redefiniciju institucije predsednika, smatra Jovanoviæ.

U medjuvremenu, istraživanje agencije Sdtrateški marketing pokazalo je da 71 odsto graðana Srbije žali za imenom Jugoslavija i ocenjuje da nije dobro što se nova država sada zove Srbija i Crna Gora, dok je 26 odsto ispitanika reklo da im nije žao a tri odsto je reklo da ne zna. Istraživaèi objašnjavaju ovakve rezultate time što tako ozbiljna tema nije dobila adekvatan medijski prostor, niti je propagandno podržana tako velika promena.

Što se tièe politièara, mišljenja su podeljena. Najviše je ipak onih koji smatraju a je usvajanjem Ustavne povelje i zakona za njeno sprovoðenje uèinjen znaèajan korak ka približavanju Srbije i Crne Gore evropskim integracijama. Predsednik Demohrišæanske stranke Srbije Vladan Batiæ koji zastupa ideju saveza nezavisnih država Srbije i Crne Gore odmah je danas izašao sa raèunicom koliko æe Srbiju koštati juèe proglašena nova državna zajednica sa Crnom Gorom. Srbija æe u ovoj godini, rekao je Batiæ, finansirati državnu zajednicu sa 67 milijardi dinara ili 1,1 milijardu eura a Crna Gora sa 50 miliona eura. Dvadeset i dva puta više plaæa æe poreski obveznici iz Srbije, upozorio je Batiæ.

Sada veæ bivši potpredsednik dojuèerašnje jugoslovenske vlade i predsednik partije G 17 Plus Miroljub Labus pripada onoj grupi politièara koja ne daje unapred podršku uspešnom funkcionisanju buduæe zajednice. Više puta sam istakao da sam skeptièan u tom pogledu, ali da treba dati šansu novim institucijama da rade, a što se mene lièno tièe preneæu sve svoje znanje saradnje sa meðunarodnim institucijama na novog ministra i vladu, rekao je Labus. Srpski premijer Zoran Ðinðiæ sinoæ je u saveznom Parlamentu bio jedini prisutan od potpisnika Beogradskog sporazuma. A na kritike stvaranja nove državne zajednice, Ðinðiæ kaže da je Milo Ðukanoviæ pristao na kompromis što se odrekao jedne stolice u Ujedinjenim nacijama, a Srbija je pristala na kompromis jer se odrekla svake iluzije o federaciji. To jeste bio bolan, ali jedini moguæi kompromis u tom trenutku, a Evropska unija se nije na poèetku opredeljivala nego je to uèinila tek kad je dobila poziv iz Beograda. Tako da je sada potpuno licemerno odgovornost gurati na stranu Evropske unije i reæi da je ona nametnula rešenje. Ne, ona je nama pomogla, kaže Ðinðiæ, da se nametne kompromis Podgorici. Sada neki koji su prihvatili taj kompromis peru ruke da je moglo mnogo bolje. Pa zašto nisu uradili ako je moglo mnogo bolje, pita se srpski premijer i dodaje da je to primer dvostruke neodgovornosti: najpre što peru ruke kao da nisu oni to napravili i drugo što veæ sada ruše to rešenje i smanjuju mu šanse da uspe.

XS
SM
MD
LG