Kompjuterski model Rimskog foruma stvoren je na Univerzitetu države Kalifornije, u Los Andjelesu. Sliku koju generiše jedan superkompjuter tri projektora projektuju na polukružni ekran. Posetioci koji stoje ispred ekrana imaju vizuelni utisak da se kreæu izmedju kompleksa zgrada, u centru antièkog Rima. Profesor klasiène istorije, Bernard Frajšer, pomaže im da se snadju u tom okruženju:
”Rimski forum je centar grada, središte u kome su se nalazile sve važne institucije.“
Sa jedne strane je zgrada rimskog Senata, kraj nje hramovi posveæeni Kastoru i Poluksu i drugim bogovima. Tu je i rezidencija pontifeksa maksimusa, najvišeg sveštenika, u kojoj je živeo i Julije Cezar dok je bio na tom položaju. Projekat vizualizacije Rismkog foruma zasnovan je na kompjuterskoj tehnologiji kakvu koristi amerièko ratno vazduhoplovstvo u svojim simulatorima letenja. Šef tehnièkog tima, Din Abernati, kaže da su zgrade rekonstruisane uglavnom na osnovu arheoloških nalaza, ali da je ponešto moralo da bude izmišljeno:
”Koristili smo pronadjene pisane opise, koji su naravno neopuzdani, ali ipak daju opštu sliku. Imali smo nešto crteža saèuvanih na kovanom novcu, kao i reljefe na fasadama nekih zgrada.“
Jedan o tih reljefa pokazuje komplikovanu gradjevinu zvanu bazilika Julija, koja je korišæena za sudska zasedanja i druge javne skupove. Profesorka Dajen Favro, sa Katedre za arhitekturu, kaže da rekonstruisani forum pomaže njenim studentima da bolje razumeju klasiènu rimsku arhitekturu:
”Najviše me uzbudjuje to što možemo da prividno prolazimo kroz te gradjevine. Mislim da se arhitektura ne svodi samo na stil, na to da se neka zgrada posmatra na dvodimenzionalnoj slici. Treba se kretati kroz zgrade da bi se shvatilo šta je dobro arhitektonsko rešenje, kako u antièkom tako i u modernom svetu.“
Tvorci ovog, u suštini kompjuterskog programa, predvidjaju da æe kroz nekoliko godina oni biti dostupni svima putem interneta. Profesor Bernard Frajšer kaže da je njegov tim na ovaj naèin ispunio vekovni san o ponovnoj izgradnji Rimskog foruma, makar i na prividan naèin:
”Znaèaj je u tome što je ovo najveæi ikada napravljeni trodimenzionalni model jednog dela kulturnog nasledja. Teško je reæi šta se dogadja po drugim kompjuterskim laboratorijama u svetu, ali koliko znam ovo je najveæi model. I on pokazuje da bi se slièno moglo uraditi sa drugim znaèajnim istorijskim objektima, sa Kjotom, sa Zabranjenim gradom, sa peruanskim antièkim gradom Maèu Pikèu, sa Jerusalimom i drugima.“
Profesor Frajšer kaže kako se nada da æe, u saradnji sa nauènicima širom sveta, jednoga dana biti moguæe izgraditi virtuelni vremeplov svetskog kulturnog nasledja.