Amerièki i švedski istraživaèi uporedjivali su ishranu hiljadu osoba sa rakom debelog creva, bešike ili bubrega sa ishranom skoro 550 zdravih osoba. Naroèito ih je interesovalo koliko èesto su te osobe konzumirale pom èips, prženi krompir, hleb i neke vrste cerealija - koji sadrže visok nivo akrilamida. Zatim su one koji su èesto jeli takvu hranu uporedjivali sa onima koji su je jeli retko. Nauèna saradnica Odeljenja za epidemiologiju univerziteta Harvard, Lorelaj Muèi, predvodila je istraživanje èiji rezultati su objavljeni u najnovijem broju ”Britanskog èasopisa za kancerologiju:“
”Ustanovili smo da ni jedna vrsta hrane sa visokim ili umerenim nivoom akrilamida ne poveæava opasnost od pojave raka. Takodje, ukupna doza akrilamida koju neko uzima preko hrane, nije mogla biti povezana sa poveæanim rizikom od ove èetiri vrste raka.“
Švedski istraživaèi su prošle godine izazvali uznemirenje u svetu kada su objavili da su u nekim vrstama hrane pronašli visok nivo akrilamida. Pošto su neka ranija istraživanja pokazala da akrilamid može da izazove rak kod životinja, javila se zabrinutost da može da ga izazove i kod ljudi. Nauènici kažu da se akrilamid pojavljuje kada se hrana sa visokim procentom skroba, na primer krompir, izlaže visokoj temperaturi, kao kod prženja krompira. Ali Lorelaj Muèi kaže kako rezultati njenog istraživanja pokazuju da akrilamid možda nije toliko štetan kao što se mislilo:
”U svakom sluèaju ne u dozama u kojima ga konzumiraju ljudi. Iako mi uzimamo akrilamid putem ishrane, to verovatno nije dovoljno velika kolièina i organizam je u stanju da je razgradi.“
Ali Lorelaj Muèi kaže da bi želela da vidi rezultate i drugih istraživanja o akrilamidu i moguæoj vezi te supstance sa pojavom raka.