Pitanja o Iraku dominirala su susretom britanskog premijera Tonija Blera sa èlanovima parlamenta. Bler je podržao tvrdnje predsednika Buša o povezanosti terorista al-Kaide sa Irakom, iako je rekao da nema dokaza da je Irak bio umešan u teroristièke napade na Sjedinjene Države, 2001. godine. Britanski premijer je takodje odbacio kritike da bi u sluèaju rata sa Irakom britanske trupe bile pod kontrolom amerièkih komandanata. Umesto toga, on je apelovao na jedinstven stav prema iraèkom predsedniku Sadamu Huseinu:
”Nesumnjivo je bolje da se sada okupimo kao parlament, kao zemlja, i maksimalno pojaèamo pritisak na Sadama jer jedna stvar bi sigurno dovela do toga da konflikt postane neizbežan, a to je znak slabosti u našoj odluènosti da se uhvatimo u koštac sa njim.“
Premijer Bler je takodje jasno predoèio da kampanja za obustavljanje širenja oružja za masovno uništenje neæe biti ogranièena samo na Irak:
”Kada završimo sa Irakom, moraæemo - naravno preko Ujedinjenih nacija - da se pozabavimo sa Severnom Korejom i njenum programom naoružanja. Moramo da se suprotstavimo tim družbama i pojedincima koji trguju oružjem za masovna uništenja. A kada æemo prestati? Onda kada opasnost po našu bezbednost bude potpuno nestala.“
Druge evropske zemlje opreznije su reagovale na govor predsednika Buša. Ali na opšte odobravanje naišla je njegova odluka da iduæe srede podnese Savetu bezbednosti nove dokaze protiv Iraka. Rusija kaže da je spremna da sasluša i analizira dokaze koje æe podneti državni sekretar Kolin Pauel. Francuska kaže da pozdravlja tu amerièku odluku, dodajuæi da bi te informacije mogle da budu od koristi inspektorima Ujedinjenih nacija. Spoljnopolitièki šef Evropske unije Havijer Solana izjavio je da je zadovoljan što Sjedinjene Države nastavljaju da deluju diplomatskim kanalima. Nemaèka je saopštila da sa nestrpljenjem oèekuje nove informacije, istièuæi da Savet bezbednosti mora da odobri svaku vojnu akciju protiv Iraka.