Na dnu hodnika sa zidovima od šljaka-blokova prefarbanim sivom bojom Ejmi Levesk otkljuèava jedna vrata i pali neonsko svetlo. Prostorija koja lièi na tunel ispunjena je od poda do tavanice kutijama sa kukuruznim pahuljicama, vakumiranim pakovanjima hamburgera i konzervama gulaša. Ejmi je nadzornica skladišta sa hranom za socijalno ugrožene, u Votertaunu, u državi Njujork, nedaleko do vojne baze Fort Dram. Ona kaže da dvadeset odsto ljudi koji dolaze da traže besplatnu hranu i kuæne potrepštine èine porodice vojnika:
”Vojska ima slogan ‘mi se brinemo o našima,’ ali izgleda da nije baš sasvim tako. Ima mnogo ljudi koji ostaju zaobidjeni, kojima je potrebna pomoæ ali je ne dobijaju.“
Ejmi Levesk govori iz sopstvenog iskustva, kao socijalni radnik, ali i kao supruga vojnika. Njen muž svakog meseca donosi kuæi èistih oko 1300 dolara... što nije dovoljno za pokrivanje troškova za stan, hranu, komunalije i druge neophodne stvari.
”Uvek sam radila dva posla. I moj muž radi u vojsci, ali ima i posao koji radi noæu. Sreæom, nemamo dece jer bi onda bilo mnogo teže.“
Oko polovine od milion i 300 hiljada obiènih vojnika i mornara imaju decu. Èak i uz subvencionisane stanarine i doprinose kada su na zadatku van zemlje mnogi jedva sastavljaju kraj s krajem. Loreta Švarc-Nobel je autorka nedavno objavljene knjige o gladi u Americi, pod naslovom ”Odrastanje sa praznim stomakom.“ Ona kaže da su najniži èinovi u amerièkoj vojsci u stvari veoma siromašni:
”Neki od tih mladiæa i devojaka smatraju to naèinom da se izvuku iz siromaštva, da dožive ‘amerièki san.’ Ali, bez obzira na kvalifikacije, ako meseèno zaradjujete svega oko hiljadu dolara, a imate troje ili èetvoro dece, neæe vam biti lako, èak ako znate kako da rastegnete te pare.“
Prema najnovijem izveštaju Sekretarijata za odbranu, iz 1999. godine, 40 posto vojnika nižih èinova imaju ”ozbiljne finansijske probleme. Loreta Švarc-Nobel kaže kako su joj neki od njih rekli da su ponekad jednostavno gladni:
”Poslednjih nekoliko dana pre nego što im stigne plata skoro da nemaju šta da jedu. Ponekad je i bukvalno tako. Tada se obraæaju dobrotvornim organizacijama, narodnim kuhinjama ili crkvama.“
Funkcioneri amerièkih oružanih snaga priznaju da je siromaštvo sastavni deo života nekih vojnika, ali kažu da rade na tome da se ta situacija ispravi. Svi rodovi vojske imaju programe za pomoæ supružnicima u nalaženju boljeg zaposlenja i poduèavanju mladih supružnika kako da raspolažu sa novcem. Za porodice koje su veæ u krizi, Sekretarijat za odbranu je osnovao fond za dodelu do 500 dolara meseène pomoæi. Oficir za raspodelu pomoæi u bazi Fort Dram, Dajen Hupko, kaže da vojnici svakodnevno dolaze u centar, u kome se njihove supruge i deca okupljaju radi uzajamne utehe i podrške. Hupko kaže da su oni èesto uplašeni i gladni:
”Prošle godine smo imali 1061 sluèaj, i isplatili 657 hiljada dolara pomoæi. To znaèi da je pomoæ potrebna za oko deset procenata populacije.“
Funkcioneri Sekretarijata za odbranu kažu da se situacija popravlja i da sve manje vojnih porodica traži finansijsku pomoæ za nabavku hrane. Plate pripadnika oružanih snaga uskoro æe biti poveæane, ali vojnici æe dobiti za polovinu manje od oficira. Osim toga, vojnici kažu da æe to poveæanje odneti troškovi vezani za brojna premeštanja i rasporedjivanja van zemlje.