D.K.M.: Unutrašnju politièku situaciju Srbije su tokom protekle godine karakterisali negativni i pozitivni elementi: intenziviranje stranaèke pristrasnosti i nespremnost za saradnje za dobrobit zemlje su negativni aspekti. To se ogleda, izmedju ostalog, i u nespehu predsednièkih izbora u Srbiji. Neki analtièari to pripisuju prevelikoj stranaèkoj pristrasnosti premijera Djindjiæa, a drugi ukazuju da ni Koštunica ni Labus nisu uspeli da prezentiraju politièke programe, koji bi podstakli Srbe da izadju na birališta. To pitanje æe se svakako rešiti novim predsednièkim izborima, verovatno u februaru. Na pozitivnoj strani, tehnokratski ministri -- Djeliæ, Dinkiæ, Pitiæ -- obavili su fantastièan posao; reforme se sprovode u delo, neki kažu presporo, a neki prebrzo, ali, sve u svemu, stvari se odvijaju. Na spoljnopolitièkom planu, imate pozitivan razvoj dogadjaja, mada nije bilo potpunih uspeha, jer prošle godine u amerièkom Kongresu nije usvojen zakonski predlog o normalizaciji amerièko-jugoslovenskih trgovinskih odnosa, niti je Jugoslavija ušla u “Partnerstvo za mir.” No bez obzira na sve to, Jugoslavija ima sjajnu grupu vodeæih ljudi. Svilanoviæ obavlja fanstastièan posao, a novi jugoslovenski ambasador u Vašingotnu je olièenje izuzetnih organizacionih sposobnosti i aritkulisanosti u prezentiranju jugoslovenske spoljne politike.
B.M.: Šta se može oèekivati ove godine i kakve politièke poteze od Jugoslavije oèekuje Zapad, posebno SAD?
D.K.M.: Prvo, svi uoèavaju, kako u Srbiji , tako i na Zapadu i SAD, da bi Srbija ove godine trebalo da usvoji novi ustav. Izgleda da æe se to dogoditi za narednih 6 do 12 meseci. To æe predstavljati znak da se politièka situacija stabilizuje. Drugo, ministarstvo inostranih poslova je saopštilo da je uèlanjenje Jugoslavije u “Partnersto za mir” u interesu te zemlje i da æe ona, nadamo se, nastojati da to ostvari. U svetlu toga, imate Hašku situaciju, odnosno problem sa Ratkom Mladiæem. Srbija tu ima tri opcije: prvo--da ga pronadje i isporuèi u Hag; drugo, da mu u jugoslovenskom vojnom sudu sudi za, manje više, iste zloèine za koje ga tereti i Haški sud. Haški tribunal možda ne bi bio zadvoljan tim rešenjem, ali ne bi mogao Bog zna šta da uèini, jer bi Mladiæ bio izveden pred sud i pretpostavljam da bi mu bila izreèena presuda. Treæe, Jugoslavija bi mogla da podnese dokaze da se on ne nalazi na njenoj teritoriji . Na primer, fotografije Ratka Mladiæa u Kazakstanu ili drugde omoguæile bi politièarima Srbije da kažu--vidite da on nije na našoj teritoriji i nije naš problem.
B.M.: Beograd je spreman da razgovara sa Pristinom o Kosovu. Da li su albanski politièari na Kosovu spremni da se ukljuèe u te pregovore?
D.K.M.: Za Albance je veoma teško da se ukljuæe u takve pregovore, pošto je to prevashodno politièko pitanje. Pitanje pregovora nije problem tehnièke prirode, niti je od nacionalnog interesa za Albance -- oni odbijaju da pregovaraju sa Beogradom na osnovu opštih principa. To se, ipak, pomalo menja. Medjutim, albanski lider Ibrahim Rugova, koji tvrdi da je predsednik svih gradjana Kosova, izjavio je pred kraj prošle godine da se protivi masovnom povratku Srba jer bi to stvorilo nestabilnost. To bi možda i moglo da se desi, ali dužnost odgovornih politièara, koji podržavaju zapadne vrednosti, jeste da obezbede da do nestabilnosti ne dodje i da kontrolišu svoje stanovništvo, koje ih je izabralo na vodeæe položaje. Sve dok Priština bude odbijala dijalog sa Beogradom , medjunarodna zajednica neæe ni poèeti da razmatra pitanje konaènog statusa. To je i pozicija UNMIK-a: razgovarajte sa Beogradom i obezbedite prava nacionalnim manjinama. Beograd želi da pregovara, što bi Albanci trebalo da prihvate da bi došlo do normalizcije odnosa.