Ekonomisti iz Tehnološkog instituta Masaèusetsa, Univeziteta Kolumbija i Harvard kažu da postoji direktna povezanost izmedju tehnološkog napretka i poveæane produktivnosti. Martin Feldstajn smatra se moguæim naslednikom Alanu Grinspenu na mestu Predsednika amerièke Centralne banke. On kaže da su Sjedinjene države u proteklih 10 godina imale bolje rezultate od Evrope u produktivnosti i otvaranju novih radnih mesta zbog veæeg prihvatanja inovacija i fleksibilnijeg tržišta radne snage.
”Inovacije znaju da zaplaše mnoge, pošto iziskuju uèenje novog sistema. To pogotovo važi za stariju radnu snagu kojoj kompjuteri možda nikada neæe postati bliski. Inovacije mogu da budu podjednako neprijatne menadžerima ako to iziskuje otpuštanje radnika ili primoravanje na prevremeni odlazak u penziju. Bez obzira na ove neprijatnosti, inovacije su se ustalile u amerièkim firmama zbog toga što ih okruženje podstièe i ohrabruje, a sami izvršioci imaju snažnu motivaciju.“
Krajem devedesetih u Sjedinjenim državama registrovano je pet uzastopnih godina 40-procentnog rasta investicija u kompjutersku tehnologiju. Uèesnici konferencije su istakli da je do rasta produktivnosti poslednjih godina došlo zahvaljujuæi tim investicijama. Feldstajn kaže da za razliku od ranog perioda tehnološke revolucije, novije promene više pogadjaju menadžere srednjeg nivoa nego radnike u proizvodnji.
”Rast produktivnosti, koji omoguæava nova kompjuterska tehnologija koncentrisan je na kancelarijske poslove. Dok su ranije generacije tehnoloških inovacija omoguæavale automatizaciju i robotizaciju proizvodnog procesa, revolucija u informacionoj tehnologiji donela je rast produktivnosti u sektoru usluga, dakle u kupoprodaji, raèunovodstvu, dizajnu... U tom sektoru se sada stvaraju nova radna mesta.“
Situacija je potpuno razlièita u zemljama u razvoju, gde je radna snaga obimnija i jeftinija. Džozef Stiglic sa Univerziteta Kolumbija smatra da je poveæanje produktivnosti u zemljama treæeg sveta povezano sa obrazovanjem i prihvatanjem novih tehnologija.
”Došlo je do znaèajnih promena u tehnologiji koje su dovele do promene tempa produktivnosti. Uprkos tome što je informacionoj tehnologiji i Internetu davan preteran znaèaj njihova pojava nije oznaèila kraj klasiènog poslovnog procesa, kako su neki pre par godina oèekivali. Ali nema sumnje da je došlo do promena u tehnologiji i produktivnosti. Poenta je da sve zemlje nemaju iste moguænosti za iskorištavanje tih promena.“
Stiglic istièe da Afrika i Latinska Amerika zaostaju u usvajanju nove tehnologije, Kina i Južna Koreja napreduju u tome. Uèesnici konferencije su zakljuèili da je period izmedju 1995. i 2000. godine bio jedinstven po brzom tehnološkom napretku. Globalni komunikacioni sistem - Internet - pomogao je da dodje do ovakvog unikatnog doba spajanja kompjutera i telekomunikacione tehnologije.