Na izborima prošlog novembra, Republikanska stranka predsednika Buša osvojila je prvi put u poslednjih pola veka veæinu u oba doma Kongresa. Tim povodom pozvali smo Dejvida Kina, predsednika Amerièkog konzervativnog saveza - najstarije i najveæe konzervativne politièke organizacije u Americi - i upitali ga koliko æe snažno predsednik Buš nastojati na tome da Kongres usvoji njegovu unutrašnjepolitièku platformu:
”Predsednik je u svojoj poslednjoj kampanji pokazao da je spreman da donekle rizikuje svoju popularnost kako bi postigao svoje politièke ciljeve. Iako je sada usredsredjen na spoljnopolitièka i vojna pitanja, mislim da to ne znaèi da se neæe baviti unutrašnjom politikom.“
Naš drugi sagovornik, Stiven Hes, viši nauèni saradnik Brukingsovog instituta, u Vašingtonu, naklonjenog Demokratskoj stranci, složio se sa tim gledištem:
”Slažem se sa tim. On æe upotrebiti svo raspoloživo oružje. Predsednik shvata koliko su ekonomska pitanja važna, kako za zemlju tako i za njegovu politièku buduænost. On dobro pamti šta se dogodilo njegovom ocu pa je zato spremio ekonomski paket. Ali problem je u tome što 51 glas u Senatu nije dovoljan i èesto je potrebno imati 60 glasova.“
Prethodni Kongres ostavio je nekoliko krupnih nerešenih pitanja za sobom. Èak nije donet ni zakon o državnom budžetu. Stiven Hes kaže da æe osnovni ton rešavanju tih zadataka dati sam predsednik Buš, u svom govoru o stanju unije koji æe održati krajem januara. Hes smatra da æe Buš do tada imati prilièno precizan ekonomski paket koji æe se, po njegovom mišljenju, najviše ticati smanjenja poreza:
”Tako on gleda na te stvari. Mislim da æe iæi na sve ili ništa, što je naèin na koji je i poèeo svoj mandat. Pošto je pobedio za dlaku, ljudi su govorili hej zašto sada ne kreneš u pomirljivom tonu, zašto ne zapoèneš medjustranaèku saradnju. Umesto toga on je svom snagom krenuo sa svojim programom smanjivanja poreza i za èetiri meseca postigao nešto za šta je obièno potrebno 18 meseci. Zato mislim da æe pokušati istu stvar.“
Ali u svom politièkom programu predsednik Buš ima i druga pitanja, kao što su zabrana pobaèaja, reforma obrazovanja, imenovanja federalnih sudija, a možda i nekih od sudija Vrhovnog suda. Evo šta o tome kaže predsednik Amerièkog konzervativnog saveza, Dejvid Kin:
”Moguæe je da æe za godinu dve biti upražnjenih mesta u Vrhovnom sudu i Buš je spreman da imenuje svoje kandidate. Oko toga æe biti velikih politièkih borbi jer demokrate ne žele da u taj sud udju Bušovi filozofski istomišljenici, dok Buš istièe da ima pravo da imenuje svakoga ko je kvalifikovan za taj posao. U smislu halabuke u medijima ništa neæe biti glasnije od toga, a dogodiæe se vrlo skoro.“
Mnogi slušaoci u inostranstvu nisu naèisto sa tim kako funkcioniše amerièka vlada. Zbog toga smo našim sagovornicima postavili pitanje šta bi strani slušaoci mogli da izvuku iz ovog razgovora. Odgovor je najpre dao Stiven Hes iz Brukingsovog instituta:
”Ovo je retka prilika jer imamo ujedinjenu vladu. Ovo je èudan sistem - razlièit od parlamentarnog u kome je vlada èesto podeljena. Mislim da æemo ove godine videti šta jedan predsednik, koji stvarno zna šta hoæe i ima viziju o tome kako da to postigne, može da uèini u ovom veoma komplikovanom sistemu upravljanja.“
Dejvid Kin iz Amerièkog konzervativnog saveza smatra da je poslednja godina pokazala koliko su pogrešne bile inostrane procene Džordža Buša:
”To je predsednik koji ne samo što zna šta hoæe i kako to da postigne, veæ je i veoma efikasan u tome. Sjedinjene Države sada imaju u Beloj kuæi predsednika èija stranka kontroliše i druge ogranke vlasti, koji ima politièki program i volju da ga sprovede.“
Dejvid Kin smatra da je to drugaèije od onoga što je veæina predvidjala i drugaèije od naèina na koji su se Sjedinjene Države predstavljale u svetu poslednjih godina.