Medjunarodni Crveni krst kaže da izbeglice u Bosni trpe zbog toga što su zapostavljene i višestruko zaboravljene. Od Dejtonskog mirovnog sporazuma, potpisanog 1995. godine, više od 900 hiljada izbgelica vratilo se kuæama - što je preko 40 odsto od ukupnog broja izbeglih zbog rata. Predstavnik Medjunarodnog Crvenog krsta Denis Mek Klin kaže da ti ljudi primaju vrlo malu medjunarodnu pomoæ:
”Problem je vrlo ozbiljan, jer su ljudi kojima je potrebna pomoæ pripadnici manjina, starije osobe i ljudi bez stalnih primanja. U nekim sluèajevima nisu se vraæali kuæama po nekoliko godina, a sada se vraæaju u trenutku kada je nezaposlenost u zemlji 40 odsto, i kada èak 20 procenata porodica živi ispod nivoa siromaštva. Dakle, nema društvene infrastrukture koja bi mogla da im pruži potporu.“
Crveni krst je uputio poziv za prikupljanje 670 hiljada dolara za zbrinjavanje 30 hiljada povratnika ove zime. To bi pomogo da se izbeglice snabdeju peæima, ogrevom, higijenskim potrepštinama, paketima sa hranom i drugom vrstom pomoæi. Funkcioner Medjunarodnog Crvenog krsta kaže da æe pomoæ primiti oni koji su najugroženiji predstavnici sva tri naroda - Muslimani, Hrvati i Srbi - i da veæina njih žive u zajednicama u kojima predstavljaju manjinu. On zato istièe da je važno da se dodeljivanjem pomoæi povratnicima ne izazove zavist kod starosedelaca. Zbog toga, rekao je on, Crveni krst æe obezbediti i pomoæ zajednicama, a ne samo izbeglicama:
”Èesto se dogadja da su oni koji veæ žive u tim zajednicama u slièno teškoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji kao oni koji se tek vraæaju. U mnogim sluèajevima bilo bi nepravedno pomagati samo povratnicima. Zbog toga æe 20 procenata naše pomoæi biti davano zajednici u celini.“
Crveni krst je saopštio da medjunarodna zajednica mora više pažnje da obraæa na potrebe povratnika, ako želi da oni ostanu u svojim domovima. Prema podacima te humanitarne organizacije, ove godine skoro 7 hiljada stanovnika Bosne i Hercegovine zatražilo je azil u drugim zemljama. Predstavnik Crvenog krsta Denis Mek Klin izražava zabrinutost da ta cifra pokazuje stepen oèaja i beznadja u pogledu buduænosti, kojim bi medjunarodna zajednica morala da se pozabavi.