U svom godišnjem izveštaju organizacija ”Fridom haus“ usredsredila se na dve najvažnije kategorije - politièka prava i gradjanske slobode. Tokom ove godine, kaže se u tom dokumentu, 29 zemalja je pokazalo napredak, a 11 je uèinilo korak unazad. Slobodni izbori, promene režima i energièna gradjanska aktivnost doveli su do svrstavanja èetiri zemlje - Brazila, Lesota, Senegala i Jugoslavije - u kategoriju ”slobodnih.“ Predsednik ”Fridom haus“-a, Ejdrijan Karatnicki, kaže da veæe politièke slobode otupljuju zube ekstremizmu:
”Jedna od stvari koje smo uoèili jeste da je usporavanje svetske privrede u proteklim godinama izazvalo pritisak. Tokom decenija u kojima su antidemokratske ideologije dominirale, ljudi su se okretali komunizmu, nekom obliku fašizma ili ultranacionalizma, tražeæi u njima odgovor. Ali sada, pošto postoji infrastruktura demokratskog upravljanja, mislim da se ljudi èešæe okreæu umerenijim politièkim alternativama.“
Karatnicki kaže da najveæe razoèarenje u 2002. predstavlja afrièka država Obala slonovaèe:
”Najveæi korak unazad ove godine registrovali smo u Obali slonovaèe, sa užasnom vojnom pobunom koja je podelila zemlju besomuènim gradjanskim ratom i ugrozila politièke slobode. I Gvatemala nas zabrinjava, sa pojaèanim nasiljem i obnavljanjem eskadrona smrti, uz znatno poveæanje korupcije. I ta zemlja je koraknula unazad, ali ne toliko koliko Obala slonovaèe.“
U pregledu ”Fridom haus“-a države su rangirane kao ”slobodne,“ ”delimièno slobodne“ i ”neslobodne.“ U ”delimièno slobodne“ spadaju one koje samo donekle tolerišu politièka prava i gradjanske slobode. Posle više decenija bez ikakvih promena, Karatnicki kaže da su ove godine uoèeni prvi znaci ogranièenog napretka i u islamskom svetu:
”Ukazujemo na Senegal, sa veæinskim muslimanskim stanovništvm, u kome je došlo do promene kada je opozicija došla na vlast posle višegodišnje vladavine jedne stranke. Isto vidimo u Bahreinu, èiji monarh je odluèio da je jedan od naèina za suprotstavljanje politièkom radikalizmu omoguæavanje diskusija u javnosti i otvorenog uèešæa u politièkom procesu. Sada se o sliènim reformama razgovara i u Kataru.“
”Fridom haus“ je takodje uoèio ogranièeni napredak u liènim slobodama i privatnosti u Kini, ali nedovoljan za promenu ranga kao jednog od najmanje slobodnih društava u svetu. Rang Irana takodje je nepromenjen, jer su rasprostranjena gradjanska previranja iz ranijih godina utihnula. Obeležavajuæi tridesetu godišnjicu objavljivanja izveštaja ”Fridom haus“ je, prema reèima njenog direktora Ejdrijana Karatnickog, bila svedok dramatiènog trenda ka veæim slobodama:
”Stvarno je upeèatljivo da je 1972. godine bilo samo 43 država koje su bile rangirane kao slobodne. Sada ih ima 89, više nego dvostruko. Broj zemalja u kojima postoje osnovna prava i gradjanske slobode - iako nisu idealne - poveæan je od 29 na 46 procenata od ukupnog broja, dok je broj neslobodnih smanjen od 46 odsto 1972., na samo oko 25 odsto danas.“
Prema godišnjem pregledu ”Fridom haus“-a, 63 odsto zemalja u svetu ima demokratski izabrane vlade, što je - kako kaže Ejdrijan Karatnicki - znak neutoljive težnje ka demokratiji i uèešæu u politièkom životu.